Najnovija anketa Privredne komore Srbije (PKS) pokazala je da su snabdevanje energentima, poremećaj sirovina na tržištu repromaterijala i geopolitički rizici poput mogućeg prekida lanaca snabdevanja najveći izazovi za srpske privrednike u prvom kvartalu 2023. godine.
Istraživanje Privredne komore Srbije, rađeno na uzorku od skoro 1.700 kompanija, pokazuje da većina ispitanika na početku 2023. godine očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje, i to 63 odsto poslovnih subjekata naspram 37 odsto koji prognoziraju smanjenje. Među kompanijama koje su izrazila optimistične prognoze ističu se predstavnici komunalnih delatnosti, saobraćaja i energetike, dok najviše strepe anketirani predstavnici drvne industrije i turizma. Kako je navedeno, rast troškova inputa, kod 71 odsto kompanija u četvrtom u odnosu na treći kvartal 2022, izaziva određenu dozu zabrinutosti. Cene gotovih proizvoda i usluga povećalo je 38 odsto anketiranih, dok 58 procenata ispitanika nije menjalo cene. Kako ističu privrednici, niže cene resursa ključni su faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta. Ankete pokazuju da među privrednicima postoji umereni optimizam kada je u pitanju prvi kvartal 2023. godine u pogledu kretanja izvoza tako da četvrtina ispitanika očekuje rast, 52 odsto isti nivo, a 23 odsto smanjenje izvoznih aktivnosti, a da stabilnu situaciju očekuju i uvoznici, navode iz PKS.
Kada je reč o investicijama, anketa pokazuje da 57 odsto kompanija koje planiraju nove investicije u 2023. godini, a da čak 88 odsto procenjuje da će imati povećan ili isti obim ulaganja i to najviše u uvoznu i domaću opremu, građevinske objekte i zemljište. Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 16 odsto anketiranih privrednih subjekata, a čak 80 odsto ispitanih je reklo da raspolaže sa dovoljno sredstava za optimalno finansiranje poslovanja. Kako navode iz PKS-a, krajem prošle tako i početkom 2023. godine, zaposlenost u Srbiji je stabilna, a 93 odsto ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih. Kompanije koje su učestvovale u januarskoj anketi PKS zapošljavaju više od 265.000 radnika, u 2021. godinu su ostvarile 26 milijardi evra poslovnog prihoda, a prema podacima Uprave carina u četvrtom kvartalu 2022. godine su dostigle robni izvoz vredan 9,3 milijarde evra, 28 odsto više u odnosu na isti period 2021. Oko 17 odsto kompanija iz uzorka imaju strani osnivački kapital. PKS navodi da je privreda Srbije, kao vodeća na prostoru Zapadnog Balkana, ostvarila je rast privredne aktivnosti u četvrtom kvartalu od oko 0,4 procenta, što je nakon jedan odsto u trećem kvartalu pokazatelj osetnog usporavanja privredne aktivnosti u drugom delu godine.
Na osnovu tih podataka se može reći, navode iz PKS, da će ukupan rast BDP u 2022. godini, kada budu konačni svi podaci, sasvim izvesno biti u ciljanom intervalu Narodne banke Srbije između dva i tri odsto, odnosno oko 2,3 procenta. Međunarodne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i MMF, su tokom 2022. godine korigovale naniže prvobitne projekcije rasta BDP Srbije pa tako u 2023. godini očekuju rast 2,3 odsto i 2,7 odsto respektivno.
