Iako je Vera Pejinović Bagur vlasnik kuće u centru grada, ona i njen sin Igor će, uz pretnju novčanim penalima i prinudnim iseljenjem, kuću morati da ustupe lokalnom udruženju građana. Čini se da pravni sistem ne štiti savesne vlasnike i da će oni ostati bez krova nad glavom jer je kuća nelegalno ustupljena udruženju na korišćenje od strane trećeg lica. Nemoćni i obespravljeni svakodnevnu očekuju dolazak izvršitelja.
Da pravne zavrzlame mogu da upropaste život i onim najpoštenijima dokaz su Vera Peijinović Bagur i njen sin Igor Vasiljević, koji iako je Vera vlasnik kuće, istu moraju da ustupe na korišćenje udruženju građana Banatski kulturni klub, u suprotnom za svaki dan zadocnjenja plaćaće penale. Kako priča počinje pojasnio nam je Igor.
Vera, kao jedini vlasnik kuće, odlučuje da se u nju vrati po svaku cenu. Iako je ušla u posed, kraj problemima se ne nazire. Sledi nova tužba, a da stvar bude još gora korisnici kuće su napravili velike dugove za komunalije, a i sama kuća je ruinirana.
Veri i Igoru je već bio određen dan iseljenja, ali izvršitelji tog dana nisu došli. Sada, oboje lošeg zdravlja i uplašeni za budućnost, svakodnevno strepe od dolaska izvršitelja i prinudnog iseljenja.
Da li je upravo dobra lokacija kuće razlog za ovu situaciju i da li neko pokušava za „sitne pare“ da dobije prostranu i vrednu kuću u centru grada vreme će pokazati. Veri i Igoru ostaje nada da će se stvar razrešiti i da će moći da žive u svojoj kući, ali i strepnja od svakog novog dana i svakog novog dokumenta koji stiže iz suda ili od izvršitelja.
