Prvu nedelju oktobra stanovnici Srbije dočekuju sa novim cenama goriva, a koje, kažu stručnjaci, utiču gotovo na sve proizvode, prvenstveno zbog transporta sirovina i robe, a za po 8% uvećane su i akcize na kafu, duvan i alkohol. Ranije najavljeno poskupljenje struje za 8% i gasa za 10% čeka nas već od 1. novembra.
Cigarete poskupljuju dva puta godišnje u proseku po 10 dinara, ali od 1. oktobra je to treće i do sada neuobičajeno poskupljenje. Već gorku kafu država će zagorčati takođe novim poskupljenjem zbog akciza, a koje u proseku ne bi trebalo da potrošače košta za oko 200 grama kafe od 2 ili nešto više dinara, u zavisnosti od proizvođača.
Alkoholna pića trebalo bi da budu skuplja u zavisnosti od jačine – za pivo dinar, za vina 2, a za rakije oko 15 dinara, što opet zavisi od proizvođača, ali i trgovinskog objekta. Novim “udarima“ na kućne budžete stanovnika, kao krajnih korisnika, država bi trebala da obezbedi balans u republičkoj kasi nakon prvooktobarskog povećanja penzija i jednokratnih davanja. Ipak, sa tim se ne slaže, bar ne u potpunosti, Fiskalni savet koji ocenjuje da su glavni makroekonomksi izazovi sa kojima se Srbija suočava u 2023. godini – visoka inflacija i nizak privredni rast.
Poseban problem s visokom inflacijom je to što su najviše poskupeli hrana i energija. Ovakva struktura inflacije naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije koji na ove proizvode izdvajaju najveći deo svojih prihoda – ocena je Fiskalnog saveta. Povećanje akciza ne samo što po svojoj prirodi ima recesivan uticaj na privredu, smatraju iz Fiskalnog saveta, već i neposredno dovodi do rasta cena, što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije.
Nasuprot oceni Fiskalnog saveta, Vlada je od 1. oktobra najavila da povećanjem penzija i jednokratnim davanjem utiče na bolji standard građana.
Podsetimo, pored povećanja akciza, građane Srbije, slično kao i početkom maja ove godine, ponovo već od 1. novembra očekuje i poskupljenje struje za 8% i gasa za 10%, što će opet imati dodatni uticaj na povećanje cena određenih proizvoda i na sam budžet krajnjeg korisnika – običnog potrošača.
