Koliko kontrolišemo hranu koju kupujemo u rinfuzu?

0
28

Niže cene rinfuzne robe neretko su jedan od razloga zašto se ljudi odlučuju da kupuju „namirnice na meru“ u takozvanim radnjama „zdrave hrane“, kojih ima širom Srbije. Međutim, malo ko proverava kakvog su kvaliteta proizvodi koje nam prodaju bez deklaracije i koliko su bezbedni za upotrebu.

Integralni štapići, čajevi, orašasti plodovi, slatke i slane grickalice, praškasti i raznorazni kandirani proizvodi samo su neki od onih koji se svakodnevno kupuju. Na fiokama i u vitrinama najčešće nema deklaracije, pa kupac ne može da vidi da li proizvod sadrži alergene, ni odakle dolazi, niti do kada može da se upotrebljava. Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević ocenjuje da je generalno u Srbiji nedopustivo slab sistem kontrole bezbednosti kvaliteta hrane, a da kod robe koja se prodaje na meru postoji veća opasnost kontaminacije. Ističe da su nedovoljna kontrola, nerazrađen sistem, mali broj sanitarnih inspektora samo neki od razloga zašto se ne obezbeđuje odgovrajuća pouzdana kontrola bezbednosti kvaliteta. – Što se tiče prodaje robe u rinfuzu i na nju se odnose propisi o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane kao i za upakovane namirnice, s tim što dokumentaciju o proizvođaču, nutritivnim vrednostima… ima prodavac. Potrošač ima pravo da traži od prodavca tu informaciju, a ukoliko prodavac nema dokumentaciju čini prekršaj, što je strogo kažnjivo. Takav sistem bi trebalo da bude primenjen. Nažalost, bitno je pogoršan sistem kontrole bezbednosti kvaliteta hrane i zbog toga imamo probleme koji se povremeno iskažu kroz trovanja – ukazuje Bogosavljević. Od momenta kada je međunarodnom regulativom, a ovde kod nas oberučke prihvaćeno, odgovornost za bezbednost kvaliteta hrane preneta na proizvođača, jedino rešenje da se ovakvi problemi ne bi dešavali, napominje Bogosavljević, jeste da se poštuje sistem, koji je projektovan na globalnom nivou i da postoje procene rizika.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane za kontrolu u objektima zadužena je sanitarna inspekcija, a Bogosavljević ocenjuje da je zakonodavac svesno izostavio onaj deo kojim bi se prenela odgovornost na sanitarnu inspekciju. Smatra da je neophodno da dobro organizovana inspekcija kontroliše robu i tokom pripreme za promet, dok su još u vrećama, kao i da 100 odsto maloprodajni objekti budu pokriveni kontrolom. – Sva roba u rinfuzu u maloprodajnim objektima može da bude podložna lošem kvalitetu, jer je sistem pakovanja, transporta i čuvanja kroz magacine takav da ne obezbeđuje da se sačuvaju parametri kvaliteta i bezbednosti koji su dati u deklaraciji. Posebno ona roba koja je osetljiva na uticaj vlage, temperature i vazduha koji mogu da budu uzrok kontaminacije – navodi Bogosavljević.

Podsetimo, ovih dana Državna revozorska institucija (DRI) u najnovijem izveštaju ustanovila je manjkavosti u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji. Državni revizoru upozorili su da se monitoring hrane u Srbiji se ne sprovodi u kontinuitetu, a obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom se objave na sajtu ministarstva pa posle brišu. Ne koriste se u potpunosti raspoloživi kapaciteti Nacionalne referentne laboratorije, a za ispitivanja bezbednosti hrane u drugim laboratorijama od 2019. do 2022. godine Srbija je izdvojila 1,8 milijardi dinara. Revizori su ukazali da se angažuju i laboratorije mimo konkursa, iako to zakon zahteva, pa se javlja rizik da ispitivanja obavljaju one koje ne ispunjavaju uslove u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here