Čemu mogu da se nadaju naši poljoprivrednici kada zbog nedostatka padavina posejani usevi sporije niču, a na ozimoj pšenici vidljivi su znaci deficita vlage baš u vreme kada se formira potencijal za prinos. Dodatni problem prave vrane i zečevi koji napadaju ponikli kukuruz i suncokret. Dobro je poznato da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom zato mnoge poljoprivrednike muči kako opstati u ovim novonastalim sušnim uslovima.
Dipl, inž Zoran Boca, stručnjak PSS Sombor, kaže da je tokom maja na području rada ove službe, a to su opštine Sombor, Apatin i Odžaci, palo samo 10 litara kiše, što je nedovoljno. Prethodio je sušan april, kada je palo samo 4,5 litra, a u takvim uslovima odvijala se aprilska setva. Zahvaljujući rezervama vlage iz februara kada je palo 45 litara i oko 36 litara u martu bilo je moguće obaviti setvu. Dodatni problem usevima u nicanju – kukuruzu, a još više poniklom suncokretu predstavljaju ptice. Takođe, pojavio se u velikom broju peščar, štetočina koja nanosi štetu kotiledonima suncokreta, što je dovelo i do presejavanja na nekim parcelama.
Sušna godina brine i ratare s područja Ratkova, Pivnica, Despotova. Duško Mijić, direktor OZZ „Agronom“ Despotovo – Pivnice, kaže da su i na ovom području jesenas povećane površine pod pšenicom. S obzirom na to da su u prošloj 2024/25. ostvareni zadovoljavajući prinosi, skoro rekordni, a i otkupna cena je bila zadovoljavajuća, stvorila se slika da je pšenica profitabilna kultura, tako da su povećane površine za 10 odsto. Zadružna pšenica zastupljena je na 500 ha, a i kooperanti su znatno povećali svoje površine pod ovim usevom. – Postavlja se pitanje da li je to bila dobra odluka. Veliki nedostatak vlage u maju, odražava se na stanje useva, a što će se reflektovati značajno i na prinos, koji neće biti na nivou prošlogodišnjeg, upozorava Mijić. Jedan deo površina pod pšenicom povećan je nauštrb onih koje su bile pod sojom, a deo tih površina u prolećnoj setvi zauzeo je i suncokret.
Završena je i setva suncokreta. Međutim, mnogi poljoprivrednici se žale da su im zečevi i peščar pričinili značajne štete. U Karavukovu je bilo i presejavanja suncokreta. Za razliku od severa Bačke i Banata poljoprivrednici s ovog područja su ostali verni kukuruzu. Površine se nisu smanjile, čak su se i malo povećale. Mijić objašnjava da je ranijih godina na ovom terenu bilo dvopolje kukuruza i soje, ali više nije tako. Površine pod sojom su drastično smanjene. Ponovo je vraćena pšenica pre dve – tri godine, pa se pojavio i ječam, a stigao je i suncokret koji se ovde ranije nije gajio. Šećerna repa se tradicionalno gaji, zadružno na 300 ha, a zajedno s koperacijom zastupljena je na 600 – 650 ha. Iako je kiša usevima najpotrebnija i pogledi su usmereni u nebo, dodatni problem pričinjavaju vrane i zečevi.
Iako je sve urađeno na vreme i kako treba, ponovo je potvrđeno da proizvodnja umnogome zavisi od vremenskih prilika. Baš kao u ovoj, jednoj od najneizvesnijih proizvodnih godina. Bez obzira na to što je setva završena, brige su ostale.
