Po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije „Indikatori globalnih klimatskih promena” (Indicators of Global Climate Change), svet će probiti granicu zagrevanja od 1,5 °C već krajem ove decenije. To je sada neminovno, i dogodiće se znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo.
2018. je procenjeno da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 °C između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice. Danas, međutim, najnovije procene pokazuju da nismo na sredini tog opsega, već na njegovoj donjoj granici, što je iz ugla posledica klimatskih promena najnepovoljniji ishod: prag od 1,5 °C mogao bi biti dostignut već oko 2030. godine.
Granica od 1,5 °C bila je usvojena kao „ambiciozniji cilj” u Pariskom sporazumu, jer aktuelni podaci i zakoni fizike ukazuju da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, uključujući topljenje ledenih pokrivača i porast nivoa mora. Međutim, ova granica će uskoro umesto predmeta projekcija postati deo istorije.
Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka. Prosečna godišnja temperatura viša je za više od 1,8 °C u odnosu na preindustrijsko doba, a posledice se ogledaju kroz češće toplotne talase, duže suše, intenzivnije pljuskove i veći pritisak na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva. „Svet na 1,5 °C za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost”, rekao je dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.
Prema navodima studije, najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, koja direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice. Posebno su ugroženi usevi poput kukuruza, kod kojih gubici prinosa tokom najsušnijih godina mogu dostići i 40 odsto.
Poslednji podaci pokazuju da se Zemlja do sada zagrejala za 1,37 °C u odnosu na preindustrijsko doba i da se trenutno zagreva brzinom od 0,27 °C po deceniji. Na osnovu tog trenda, granica od 1,5 °C mogla bi biti dostignuta već 2030. godine. Istovremeno, procenjuje se da je preostali globalni „karbonski budžet” za zadržavanje zagrevanja na 1,5 °C svega oko 130 gigatona CO2, što bi pri sadašnjim emisijama moglo biti iscrpljeno već 2028. godine.
Prema aktuelnim projekcijama, sve je verovatnije da će i granica od 2 °C biti prekoračena sredinom ovog veka. Stručnjaci upozoravaju da svet i dalje ne napušta fosilna goriva dovoljnom brzinom, uprkos razvoju obnovljivih izvora energije. Aktuelne procene ukazuju da bi globalno zagrevanje do kraja 21. veka moglo da dostigne između 2,3 i 2,7 °C, što bi predstavljalo ozbiljan izazov za društva, ekonomiju i poljoprivredu širom sveta.
