Merne stanice širom Srbije su tokom 2025. godine beležile u proseku 104 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije sitnih čestica PM 2,5, dok Evropska unija (EU) cilja da od 2030. godine bude najviše 18 takvih dana.
Te čestice prodiru duboko u pluća i prelaze u krvotok, objavila je nevladina organizacija „Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu“ (RERI) u sveobuhvatnoj analizi kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Svih 97 mernih stanica u Srbiji čiji podaci zadovoljavaju minimalni zakonski kriterijum pouzdanosti, zabeležilo je prekoračenje evropskog standarda, pokazala je analiza.
Novi Pazar je tokom 2025. godine imao 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10, Valjevo 120 dana, Prokuplje 120 dana, Leskovac 110 dana, Kruševac 105 dana, Vranje 98 dana, Užice 91 dan. To znači, kako je ukazano, da stanovnici tih gradova više od trećine godine, a u nekim slučajevima skoro polovinu, dišu vazduh koji je prema evropskim standardima štetan po zdravlje, dok nadležne institucije to ne prepoznaju ni kao problem koji zahteva reakciju.
RERI ukazuje da Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5, česticu za koju nauka nedvosmisleno utvrđuje da je najopasnija po zdravlje od svih zagađujućih materija koje se prate. Prisustvo tih čestica se meri u svim gradovima, a zakonski ne postoji granica do koje je koncentracija bezopasna. RERI podseća da je po zvaničnom dokumentu Vlade Srbije – Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha prouzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva. Kako je navedeno, Vlada Srbije je taj broj znala kada je dokument potpisivala, kao i da će, čak i ako sprovede sve planirane mere, broj prevremenih smrti 2030. godine i dalje biti 7.373 godišnje, i da će Srbija te godine imati 39 odsto više takvih smrtnih slučajeva nego što ih je EU beležila 2018.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, stopa prevremene smrtnosti koja se može pripisati izloženosti PM2,5 iznosila je u Srbiji 188,3 slučaja na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina.
RERI je u martu i aprilu 2026. godine od šest nadležnih ministarstava tražio informacije o tome šta je zaista sprovedeno od planiranih mera iz Akcionog plana Programa zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. Ta organizacija smatra da su odgovori poražavajući jer je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nije predložilo Vladi Srbije usklađivanje standarda za uvozna vozila sa Euro 5 i Euro 6 normama, iako je rok bio januar 2024, odnosno januar 2025. godine. Ministarstvo građevinarstva pomerilo je rok za donošenje ključnog pravilnika o emisijama na kraj 2026. godine, bez obrazloženja. Ministarstvo zaštite životne sredine nije povećalo broj zaposlenih zaduženih za izdavanje dozvola industrijskim zagađivačima, nije usaglasilo rad velikih postrojenja za sagorevanje sa važećim dozvolama i nije uskladilo emisije u Topionici bakra u Boru sa propisanim vrednostima. Ministarstvo poljoprivrede odgovorilo je da nije nadležno za mere koje su u njegovoj nadležnosti i prosledilo zahtev dalje.
Odgovori koji su stigli, uglavnom opisuju aktivnosti i procedure koje nisu vodile ka stvarnim promenama na terenu, naveo je RERI.
