Toplotni talas koji je zahvatio Srbiju dolazi u trenutku kada su vodostaji najvećih reka među najnižima u istoriji merenja, dok usevi ulaze u završne faze razvoja. Stručnjaci upozoravaju da ovogodišnja suša neće ostati samo problem jedne proizvodne sezone, već će ostaviti posledice na prinose, stočarsku proizvodnju i cene hrane.
Ekstremne temperature, koje se u pojedinim delovima Srbije približavaju ili prelaze 40 stepeni, dolaze u trenutku kada ratarske kulture završavaju vegetaciju. Upravo zbog toga posledice neće biti samo prolazni stres za biljke, već trajno smanjenje prinosa.
Profesor Đorđe Krstić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu objašnjava da je kukuruz najugroženija kultura, uprkos tome što je početak vegetacije bio relativno povoljan. „Vegetacija će praktično biti prekinuta. To smo već imali kod pšenice, gde je sazrevanje naglo završeno usled visokih temperatura. Sličan scenario očekuje se kod kukuruza i drugih kultura – ekstremna toplota zaustavlja razvoj biljke i normalan proces sazrevanja“, ističe profesor Krstić sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo. Za razliku od kukuruza, suncokret bolje podnosi sušu, dok šećerna repa određeno vreme može da nadoknadi nedostatak vlage povlačenjem vode iz dubljih slojeva zemljišta. Međutim, ni ove kulture neće ostati bez posledica ukoliko se visoke temperature nastave, objašnjava profesor Krstić.
Suše koje su nekada dolazile jednom u nekoliko godina danas postaju gotovo redovna pojava. To znači da se više ne može govoriti o vanrednim okolnostima, već o promenjenim klimatskim uslovima kojima se poljoprivreda mora prilagoditi. Uprkos tome, sistemi za navodnjavanje u Srbiji i dalje pokrivaju relativno mali deo obradivih površina, dok je upravljanje vodnim resursima godinama ostalo na marginama razvojnih politika.
Profesor u penziji Miladin Ševarlić smatra da se upravo u tome nalazi jedan od ključnih razloga zbog kojih su posledice svake nove suše sve teže. „Ne možemo svake godine govoriti da samo treba pregurati ovu sezonu. Poplave i suše više nisu incidenti već ekstremne pojave koje će se ponavljati iz godine u godinu. Ako se sistem ne prilagodi, gubici će biti sve veći“, priča on. On ocenjuje da država nije razvila infrastrukturu koja bi omogućila zadržavanje vode tokom kišnih perioda i njeno korišćenje u vreme suše, navodeći kao primer potrebu za izgradnjom mikroakumulacija i širenjem sistema za navodnjavanje.
Ovogodišnja šteta neće se završiti samo na ratarstvu. Manjak kukuruza direktno utiče i na stočarsku proizvodnju kroz rast cena stočne hrane, što se kasnije može preliti na čitav prehrambeni lanac. Govoreći o mogućim rešenjima, Ševarlić navodi primere zemalja koje su značajno investirale u upravljanje vodnim resursima, poput Slovenije, koja je pravo na vodu zaštitila ustavnom odredbom. On smatra da Srbija raspolaže značajnim prirodnim potencijalima koje ne koristi dovoljno – od geotermalnih izvora do mogućnosti razvoja lokalnih sistema za akumulaciju vode.
