Zbog sve toplijih leta u Srbiji i sve dužih toplotnih talasa, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine. U smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.
„Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura“, objasnila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta. „Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike – da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze“, rekla je Božićeva.Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.
Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina – da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi. Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije „Zaposleni, čak i poslodavci, se savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada. Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke“, rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.
Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće. Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva je, pak, naglasio da preporuke nisu obavezujuće i da su na ovim temperaturama najugroženiji radnici koji rade na visini. „Preporuke nisu obavezujuće. Mi jednostavno moramo da donesemo propis pri kome će se posle 36 stepeni poštovati mere i biti obavezno u aktu o proceni rizika sve smernice za rad pri visokim temperaturama. To mora da bude obavezujuća mera, a ne apel“, poručio je Torlaković. „Apelovanje služi samo onim ozbiljnim poslodavcima koji imaju svoju radnu snagu, dugogodišnju, i koji cene svog radnika i koji će zaista primeniti mere – da se od 11 do 16 časova ne radi, ili će udvostručiti smene“, objasnio je Torlaković.
Kod nas su, rekao je zaštićeni radnici koji su u sistemu sindikata, ali da su najveći problemi na gradilištima gde se radnici „sakupljaju sa ulice“ i gde postoji više nivoa podizvođača. Dodao je da su povrede leti opasnije jer postoje i rizici od toplotnog udara, toplotnog osipa, vrtoglavice i drugih zdravstvenih problema, kao i da ljudi ne bi trebalo da rade na visini kad su ovako visoke temperature.
