Svetske cene hrane u avgustu su dostigle najviši nivo od kraja 2022. godine, dok su ekstremne vrućine i suša u Evropi, nepovoljni vremenski izgledi u Aziji i poremećaji u međunarodnoj trgovini pojačali zabrinutost za snabdevanje. Najnoviji podaci FAO pokazuju da rast cena zahvata sve glavne grupe prehrambenih proizvoda, a posebno su izraženi pritisci na tržištu šećera i žitarica.
Indeks svetskih cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u avgustu je iznosio 133,3 poena, u odnosu na revidiranih 130,8 poena u julu. To je najviša vrednost od novembra 2022. godine, ali je indeks i dalje gotovo 17 odsto ispod rekordnog nivoa iz marta te godine, objavio je Reuters 4. septembra. Rast cena povezan je sa više istovremenih rizika: ekstremnim vremenskim uslovima u Evropi, mogućim jačanjem fenomena El Ninjo u Aziji, kao i poremećajima u transportu žitarica i snabdevanju poljoprivrednim inputima. FAO je istovremeno smanjio prognozu svetske proizvodnje žitarica za 2026. godinu na 2,980 milijardi tona, što je dva odsto manje nego prethodne godine. Ipak, očekivana proizvodnja ostala bi druga najveća u istoriji, što pokazuje da rast cena ne znači nužno i globalnu nestašicu hrane.
Posebno su pogođeni kukuruz, šećerna repa i stočarska proizvodnja. Reuters je početkom septembra izvestio o posledicama klimatskih šokova u Mađarskoj i Rumuniji, važnim područjima proizvodnje kukuruza u Evropskoj uniji. Dugotrajna suša i visoke temperature smanjuju potencijal prinosa i povećavaju neizvesnost pred završetak žetve. Novi podaci Evropske komisije, koje je Reuters objavio 7. septembra, pokazuju i dugoročniju promenu: ozima pšenica u pojedinim delovima EU dostiže zrelost i do 20 dana ranije nego 2000. godine. Slične promene zabeležene su kod uljane repice i kukuruza. Ranije sazrevanje, međutim, ne znači automatski i bolji rod, jer suša u kritičnim fazama razvoja može značajno smanjiti prinose. Francuska je jedan od najupečatljivijih primera ovogodišnjih posledica. Prema podacima koje prenosi Reuters, samo 27 odsto useva kukuruza za zrno bilo je u dobrom ili odličnom stanju krajem avgusta, što je najniži rezultat u evidenciji koja se vodi od 2011. godine. Francusko ministarstvo poljoprivrede prognoziralo je pad proizvodnje kukuruza od 35 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Na tržištu šećera pritisak je posebno izražen. FAO indeks cena šećera porastao je u avgustu za 11,9 odsto, dok su nepovoljni vremenski uslovi u Evropi i Aziji, uz slabiju proizvodnju u delu Brazila, povećali zabrinutost za ponudu. Suša istovremeno pogađa i stočare, jer smanjuje proizvodnju kabaste hrane i povećava troškove ishrane životinja. Reuters je izvestio da su pojedini proizvođači u Češkoj, suočeni sa nedostatkom stočne hrane i visokim troškovima, prinuđeni da smanjuju stada. Takvi poremećaji mogu imati dugoročnije posledice od jednog lošeg ratarskog roda, jer obnova stočnog fonda zahteva vreme i dodatna ulaganja.
Za poljoprivrednike u Srbiji najvažnije je da se domaća proizvodnja sve više odvija u uslovima u kojima lokalni prinosi, regionalna suša i svetske cene deluju istovremeno. Slabiji rod u jednom delu Evrope može povećati potražnju za uvozom, ali konačna cena koju proizvođač dobija zavisi i od kvaliteta robe, logistike, zaliha, kursa i odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu.
Zato rast svetskih cena hrane ne znači automatski i proporcionalno veće otkupne cene u Srbiji. Ipak, najnoviji međunarodni podaci potvrđuju da će stanje useva u Evropi, kretanje cena žitarica i uljarica, kao i troškovi đubriva i transporta, ostati važni faktori za jesenju setvu i planiranje proizvodnje.
