Zrenjanin je privredni, kulturni, obrazovni, zdravstveni i sportski centar Srednjeg Banata. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji Grada živi 123.362 stanovnika, a u samom Zrenjaninu 76.511 stanovnika. Po strukturi stanovništva Zrenjanin spada u multinacionalnu sredinu u kojoj živi 28 različitih nacija.
Da se lepota sveta ogleda u različitosti, žitelji Zrenjanina su bezbroj puta dokazali na sopstvenom primeru.
Neretko se moglo videti da dve komšinice Mađarica i Srpkinja zajedno farbaju Uskršnja jaja, u petak uoči pravoslavnog Uskrsa, a već sledećeg uoči katoličkog.
Građanski ratovi devedesetih, razorena privreda, teška materijalna situacija, činioci su koji su zatvorili vrata tolerancije, a otvorili neka druga koja vode u sasvim drugom smeru. Vrata šovinizma.
Mladi ljudi nedovoljno podučeni o sopstvenoj istoriji, onemogućeni da putuju, zarobljeni u sopstvenoj zemlji, vrlo lako prelaze granicu i nacionalizam zamenjuju sa šovinizmom.
Na udaru su pripadnici različitih etničkih grupa, najčešće Albanci.
Poslednji šovinistički ispad koji se odigrao u gradu na Begeju bio je usmeren ka porodici Hodžaj i njihovom porodičnom poslu.
Pekara “Zlatni Klas” u vlasništvu porodice Hodžaj posluje više od šest decenija i za to vreme ova porodična firma je pored prepoznatljivog kvaliteta postala poznata i po brizi za socijalno ugrožene sugrađane.
Učestvovali su na bezbroj humanitarnih akcija, pomagali su i dan danas pomažu, ali ovi skromni ljudi nerado govore o tome.
Ne toliko potrešen, koliko razočaran Armend Hodžaj je ispričao kroz kakve neprijatnosti prolazi, samo zbog toga što mu se prezime ne završava sa “ić”.
Ivan Radosavljević, pripadnik nepostojeće organizacije “Srpski ponos”, na društvenoj mreži fejsbuk pokrenuo je pravu kampanju protiv porodice Hodžaj i izazvao lavinu komentara.
Niz neistina propraćenih sa neumesnim i lose izmontiranim fotografijama, koje je izneo ovaj “hrabri internet patriota” građani Zrenjanina su osudili, a porodica Hodžaj razmišlja da svoje dostojanstvo odbrani na sudu.
Nedavni šovinistički ispadi koji su se odigrali u gradu na Begeju i osuda na koje su naišli ulivaju veru da još uvek nije kasno za preventivno delovanje protiv ovakvih i sličnih ispada, gde bi adekvatnim kažnjavanjem počnilaca država jasno pokazala da ne toleriše pozivanje na nasilje i podelu građana po verskoj, nacionalnoj, ali i zavičajnoj pripadnosti, već da su za nju svi jednaki, s istim pravima i mogućnostima.
