Poraz Mila Đukanovića na izborima u Crnoj Gori

0
535

Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, iako je njegova stranka pojedinačno odnela najveći broj glasova, Milo Đukanović doživeo je istorijski poraz jer će ujedinjena opozicija imati skupštinsku većinu i time moći da formira Vladu bez Demokratske partije socijalista.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, koji su održani u nedelju 30. avgusta, biračko pravo iskoristilo je 409.880 gradjana, odnosno 75,9 odsto od ukupnog broja birača. Državna izborna komisija je na osnovu obrađenih 98,5% biračkih mesta objavila preliminarne rezultate prema kojima je Demokratska partija socijalista osvojila 35,2 odsto glasova, koalicija „Za budućnost Crne Gore“, koju predvodi Demokratski front 32,5 procenata glasova, savez „Mir je naša nacija“ 12,5 odsto glasova, dok je građanski pokret „Crno na bijelo“ podržalo 5,57 procenata birača. Bošnjačka stranka osvojila je 4,2 odsto, Socijaldemokrate 4,09%, SPD – Jaka Crna Gora 3,1%, Albanska koalicija Jednoglasno 1%, Albanska lista 1,5%.

Izborni dan protekao je mirno, mada su nevladini posmatrači zabeležili niz nepravilnosti na samim biralištima. Više od pola miliona građana Crne Gore opredeljivalo se između šest koalicija i pet stranaka. Kao najozbiljniji rivali vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, iz čijih redova dolazi dosadašnji premijer Duško Marković i aktuelni predsednik Milo Đukanović, nametnuli su se kandidati sa tri opozicione liste.

Nako prvih preliminarnih rezultata crnogorska opozicija bliža je nego ikad preuzimanju jedne od ključnih poluga vlasti – formiranju parlamentarne većine i izboru vlade u kojoj nema Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića. Prema podacima nevladinih organizacija, tri opozicione liste zajedno imaju 41 poslanički mandat – tačno koliko je neophodno za formiranje vlade. Pojedinačno najjača stranka, prema ovim podacima, ostaje Đukanovićeva Demokratska partija socijalista što je predsednik Crne Gore i naglasio u postizbornom obraćanju.

Mnogi ističu da su za ovakav rezultat na izborima u Crnoj Gori zaslužne litije koje su organizovane nakon što je vlast usvojila Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postane vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima.

Više puta se u izbornoj noći pominjala mogućnost ekspertske vlade na oročeni period tokom kog bi se stekli uslovi za nove izbore i ravnopravnu borbu svih stranaka. Takva ideja u predizbornoj kampanji potekla je od lidera koalicije Crno na belo Dritana Abazovića, a podržao je u izbornoj noći i Zdravko Krivokapić.

Koja god vladajuća većina da preuzme ministarske funkcije, zateći će niz problema. Narednu vladu dočekaće ozbiljna ekonomska kriza, kao i posledice pandemije virusa korona i propale turističke sezone. Ukoliko opozicija uspe da formira većinu, rešavanje tih problema odvijaće se u atmosferi potpune političke podele jer Milo Đukanović može ostati predsednik do 2023. godine, a režim kohabitacije i deljenja vlasti potpuno je nepoznat crnogorskoj političkoj javnosti.

Na ulicama Podgorice i ostalih gradova tokom noći opozicioni birači slavili su pobedu na parlamentarnim izborima, a najviše građana okupilo se ispred sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u glavnom gradu Crne Gore. Lider koalicije „Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić došao je u Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, gde ga je dočekao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Prve analize pokazuju da je Demokratska partija socijalista očigledno izgubila deo glasača zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, koji je doveo do masovnih protesta na ulicama crnogorskih gradova u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske, ali i zbog brojnih korupcionaških skandala, kao i masovnih građanskih protesta 2019. godine zbog afere „Koverat“ koju je otvorio odbegli biznismen Duško Knežević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here