Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog

0
16

Sveti Vasilije Ostroški se slavi 12. maja, a pošto je ove godine taj datum pao u sredu – post je obavezan. Na ovaj praznik jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu. Veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Sveti Vasilije Ostroški se slavi 12. maja, a pošto je ove godine taj datum pao u sredu – post je obavezan. Sveti Vasilije Ostroški je rođen kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja. Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, za koji se vezuju brojna čuda. Postoje brojna pismena svedočenja ljudi da su molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom uslišene – svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu. Neke od starih legendi koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jeste i priča da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispala beba iz kolevke. Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine. Takođe, požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo je oba manastira i obližnje kapele. Činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije eksplodirala. Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju – u konačištu pored manastira postoje kreveti, ali i pokrivači koji su svakom posetiocu na raspolaganju i dozvoljeno ih je iznositi napolje.

Jedino što nije dozvoljeno jeste fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira. Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašama, a koje se koriste radi lečenja. Treba poneti i šećer, koji ostaje u manastiru i kojim se svi mogu poslužiti. Međutim, najvažnije je da ponesete jedan par crnih, muških čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju. Žene ne smeju ulaziti u kratkim suknjama, čak ni u pantalonama – obavezna nošnja je suknja bar do kolena, kao i pokrivena ramena i grudi, a treba staviti i maramu na glavu. I muškarci treba da dođu pokrivenog tela, dakle, ne sme se ulaziti u sandalama i šortsevima. Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira. Često se događa da se zavetuju i katolici i muslimani, jer su na ovim prostorima svi uvereni u velike čudotvorne moći Svetog Vasilija, pa se tako veruje da stvari koje prenoće kod njegovih moštiju leče sve bolesti. Na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here