Kompost

0
58

Sa vrtoglavim padom temperatura vreme je da se razmisli u kakvom se stanju nalazi kompost. Tokom leta ga je lako sačuvati, ali sa dolaskom zime to postaje sve teže.

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost, dakle, nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kafe itd. Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana, hranljive materije se vraćaju zemlji. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja, ubrzaćete proces kompostiranja, a hranljivi kompost koristiće vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad, već ćete reciklirati hranljive materije. Ostacima hrane poboljšaćete kvalitet zemlje u svojoj bašti jer će postati otpornija na štetočine i bolesti. Pre nego što započnete sa kompostiranjem, važno je odabrati mesto na kojem ćete držati kompost. On ne zahteva veliki prostor, a možete ga slagati u hrpu, i po želji, ograditi ga letvama, ciglom, žicom. Doduše, postoje i specijalni komposteri koje nude specijalizovane prodavnice.

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni materijali bogati su azotom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama. Smeđi materijali bogati su ugljenim hidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme. Kompostirati se nikako ne smeju osemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuvanih jela i proizvodi životinjskog porekla. Preporučuje se da koristite dve trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala.

Kada temperatura počne da pada, pružite vašem kompostištu mešovit obrok koji sadrži jednaku količinu suve trave i opalog lišća. Pored toga, neophodno je da obrok sadrži i elemente bogate azotom kao što su trava ili kuhinjski otpaci. Sve to iseckajte na komadiće, ne veće od 5 centimetra. Smesu polijte vodom da bi bila vlažna, ali nemojte preterati da ne bi postala gnjecava. Ako sastav vašeg komposta sadrži više suvog i opalog lišća, a manje materijala bogatog azotom, dodajte pelet lucerke. Da biste sačuvali toplotu unutar kompostišta, umotajte ga u aluminijumsku ili samolepljivu foliju ili ga zamotajte u najlonski džak.

Da biste sačuvali vaš zagrejani kompost, napravite mu krov. Svrha krova je da sačuva svu toplotu i da ne dozvoli da kišnica ili sneg prodru unutra. Kompostište možete zaštititi tako što ćete preko njega staviti komad pleksiglasa ili stara vrata od tuš-kabine. Pleksiglas ili vrata tuš-kabine mogu biti dobri solarni grejači.

Ako su temperature tokom zime previše niske ili dodajte premalo hrane, vaš kompost može da se ohladi ili čak da se zamrzne. Međutim čim temperatura počne da raste, kompost će polako krenuti da se budi iz zimskog sna. Tokom zime redovno ga prehranjujte i to će ga održavati u životu do proleća.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here