Uzgoj brokolija

0
49

Brokoli ima veći sadržaj ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i minerala od karfiola, kuvani brokoli ima više C vitamina nego pomorandža, a količina kalcijuma u brokoliju je veća od količine kalcijuma u čaši mleka. Brokoli pomaže u prevenciji očne mrene, srčanih oboljenja i smanjuje rizik obolevanja od karcinoma, a evo kako se uzgaja.

Brokoli zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnjače, ali je osetljiv na niske temperature i jače mrazeve. Najbolje uspeva na temperaturi od 15-18 C i zbog toga je njegova proizvodnja moguća u rano prolećnom i jesenje-zimskom periodu. Da bi formirao ružu, tokom vegetacije mora proći određeni period izloženosti niskim temperaturama, najčešće nižim od 10 C. To se posebno odnosi na jesenji uzgoj, kad se zbog visokih temperatura intenzivnije razvija lišće, a ruža ostaje sitnija. Dugi dani i tople noći ubrzavaju cvetanje kod brokolija. U ranom prolećnom uzgoju, niske temperature mogu uticati na raniji početak formiranja cvetova, zbog čega ostaju sitniji. Ukoliko nepovoljni uslovi gajenja dovedu do dužeg prekida ili ograničenja vegetativnog rasta u ranijim fazama razvoja biljke, mogu izazvati početak razvoja pupoljaka. Pupoljčenje je fiziološki poremećaj cvetanja, koji nastaje usled uticaja niskih temperatura. Dolazi do preranog formiranja manjih cvetnih ruža. Ukoliko su biljke u rasadu gajene na temperaturi ispod 10 C ili ako su izložene periodima hladnog vremena, od 0-10 C, kao i nedostatak azota ili drugog mineralnog elementa, zakorovljenosti ili napadima štetočina mogu prouzrokovati pupoljčenje. U vegetativnoj fazi, brokoli može podneti kratkotrajne niske temperature, do -10 C, ali cvetovi stradaju i kod -5 C. Ukoliko je brokoli izložen niskim temperaturama dvadesetak dana, biljke formiraju male centralne cvasti i mali broj bočnih izdanaka. Visoke temperature takođe utiču nepovoljno, jer iznad 25 C dolazi do formiranja sitnih i rastresitih cvasti, koje se jako brzo otvaraju.

Brokoli zahteva srednje teška, plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. S obzirom na to da je brzo rastuća kultura, đubrenje zemljišta se treba zasnivati na prethodno urađenoj hemijskoj analizi zemljišta, kojom se utvrđuje i kiselost zemljišta. Optimalna kiselost, tj. ph vrednost je između 5,7 – 6,5, a za gajenje brokolija tolerantna ph vrednost je do 7,5. Treba izbegavati teška, kao i laka peskovita zemljišta, a najbolja su peskovito ilovasta do glinovito ilovasta zemljišta. Zbog plitkog korenovog sistema, brokoli je osetljiv na kretanje vlage u zemljištu, a zahtevi za vodom su kao kod ostalih kupusnjača. Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Za proizvodnju brokolija dobre predkulture su mahunarke, krastavac, mladi krompir i trave, a za proizvodnju kasnog brokolija strna žita. Zbog velike lisne mase, veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Osetljiv je na nedostatak mikroelementa bora (B) koji uzrokuje crnjenje i šupljikavost stabla, a sami pupoljci su manji. S obzirom na uslove uspevanja i dužinu vegetacije, brokoli je značajna kultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu. Gaji se kao rani, srednjerani, odnosno srednjekasni usev. Temperaturni stres, obilno đubrenje azotom i preterano navodnjavanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti.

Proizvodi se najčešće preko rasada kao i ostale kupusnjače, a rasađuje se na rastojanje 60 x 40-50cm. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše ili se zemljište pre sadnje zalije. Da bi stvorili dobar vodno-vazdušni režim, odnosno sprečili stvaranje pokorice i nicanje korova, primenjuje se međuredno kultiviranje. Berba brokolija počinje kad je ruža čvrsta, bez otvorenih cvetova, težine 300-500 gr, sa drškom dužine najmanje 12 cm. Vreme optimalne zrelosti traje samo nekoliko dana  jer poslije dolazi do otvaranja cvetova. Prinosi se kreću od 15-30 t/ha glavne cvasti-ruže, a 0,5-3 t/ha sekundarnih cvasti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here