Stvari treba precizirati, Rusija je agresor, a Ukrajina je zemlja koja je napadnuta, rekao je predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu Nebojša Novaković.
Rusija je tradicionalno 9. maja obeležila 77. godina od pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, a uoči vojne parade predsednik Vladimir Putin održao je govor o događajima u “svetom ratu” protiv Ukrajine koji je svet iščekivao sa zebnjom. Putin je rekao ruskim vojnicima da se „bore za isto ono za šta su se borili njihovi očevi i dedovi“, iskoristivši tako svoj govor da opravda invaziju na Ukrajinu. On je sugerisao da je Rusija bila “primorana” da uđe u rat od strane NATO, da je Zapad planirao napad na Krim, te obećao pomoć porodicama vojnika koji su poginuli u „specijalnoj vojnoj operaciji“ u susednoj zemlji. Bela kuća je ocenila Putinov govor kao reviziju istorije i navela da je njegova sugestija da je zapadna agresija dovela do rata u Ukrajini “očigledno apsurdna”, dok je predsednik Džo Bajden izrazio danas zabrinutost zbog toga što Putin “nema izlaznu strategiju” iz ukrajinskog rata i da u tom smislu pokušava da smisli šta da uradi. Predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu Nebojšu Novakovića zamolili smo da prokomentariše ruske i američke stavove oko Ukrajine.
Evo šta su o Putinovom govoru na Dan pobede rekli ugledni zapadni mediji: Uvek grandiozne i fašističke, proslave Dana pobede u Moskvi bile su uzdržanije nego inače a uobičajeni aero-šou otkazan je zbog “vremenskih prilika”, iako je nebo bilo vedro, piše za “Vašington post” kolumnista Maks But.
Putin je, navodi on, bio prkosan ali uzdržan, pokušavajući da prikaže neisprovocirani ruski napad na Ukrajinu kao preventivni odgovor na nadolazeću ukrajinsku invaziju na Rusiju. Bilo je smešno i patetično – ali i neobično uverljivo, navodi But, dodajući da je bilo mnogo diskusija oko Putinove racionalnosti jer je napad na zemlju sa tako malom vojskom bio “čin ludila”. Dokazi sugerišu da Putin nije lud, iako je izolovan i sklon pogrešnim procenama, ističe But.
On je ocenio da “izgleda da Putin razume kad rat ne ide po njegovom” i da je otuda i došlo do njegovog povlačenja iz okoline Kijeva početkom aprila, umesto da rizikuje uništenje svojih snaga. Ukazujući da je Institut za proučavanje rata u nedelju izvestio da ruske snage 8. maja nisu napravila nikakav značajan napredak ni u jednom pravcu, But je ocenio da “Putinu ponestaje opcija”.
Rusija je platila strašnu cenu za neznatne dobitke, a dok Rusija slabi Ukrajina postaje sve jača, naveo je on, pozivajući se na uništenu rusku vojnu opremu, posledice sankcija, naoružanje koje Ukrajina prima, te slab moral ruske a visok moral ukrajinske strane i sve ujedinjeniji zapadni blok.
Putin je sada u strateškoj dilemi koja bi trebala da bude poznata Amerikancima nakon naših neuspešnih ratova u Vijetnamu, Avganistanu i Iraku – samo mnogo puta gore, naveo je But.
