Peršun je veoma zdrava ali i ukusna začinska biljka koju danas mnogi proizvođači uspešno gaje. Ovo je biljka koja vrlo dobro opstaje u hladnim uslovima. Štaviše peršun može da izdrži mraz i temperaturu čak do minus 20 stepeni.
Peršun je izuzetno značajna povrtarska vrsta. Zvanična statistika ne vodi površine ni pod korenastim, ni pod lisnatim peršunom. Značajan je i jedan i drugi, stim da korenasti, kod njega se koristi i koren i list u domaćinstvu i svežem stanju, dok se kod lisnatog koristi samo list i suši se na temperature od 55 stepeni do konačne težine od 8% vlage, odnosno sa 92% suve materije.
Kada je reč o korenastom peršunu, preporuka profesionalnim proizvođačima je da, kada je god to moguće, poseju 20% od ukupnih površina pod peršunom u pred zimskoj setvi kako bi u proleće imali što ranije plasman u vezicama. Zatim, da preostalu količinu od 30-40% poseju tokom marta, odnosno prve dekade aprila, a preostalih 30-40% da poseju najkasnije do polovine maja meseca. Pošto se peršun proizvodi iz semena na stalnom mestu, neophodno je da se obezbedi dodatno navodnjavanje.
Važno je da se u setvi poseje minimum million semenki po jedinici površine i to semena visoke biološke vrednosti, od 92% do 98%, kako bi u vađenju ostvarili minimum 700-800.000 biljaka. Pri ovakvom sklopu, visok nivo tehnologije proizvodnje na bankovima, pravilna ishrana i dobro obezbeđeno sa vodom, ostvaruju se ukupni prinosi na nivou 80-100 tona zadebljanog korena i nadzemnog vegetativnog tela, što znači da je zadebljanog korena 50-60 tona, a lista između 20-40 tona, što je značajno za profesionalne proizvođače, obzirom da je cena već dugi niz godina vrlo visoka. Kreće se u maloprodaji od minimum 1 euro, pa čak i 2 eura na zelenim pijacama.
Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena i listova karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna zastupljen je znatno više nego u listu celera, kupusa i salate.
U ishrani se peršun upotrebljava najviše kao dodatak jelima. Koren je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna se koristi za dekoraciju raznih jela i sendviča.
