Osnovni saveti za jesenju pripremu zemljišta

0
26

Kvalitetna jesenja priprema, dobar je preduslov za prolećno cvetanje. Veoma je bitno kako ćete pripremiti vašu baštu za dugi zimski san.

Leto je donelo obilje plodova od kojih se neki ubiraju čak i na početku jeseni: krompir, paradajz, krastavac, boranija, patlidžan… Neke od biljaka će ostati na svojim mestima u bašti jer će se koristiti i u toku jeseni, pa čak i u jednom delu zime, kao što su blitva, kupusnjače, šargarepa, celer, paštrnak, začinsko bilje i slično. Međutim, polako se oslobađaju delovi bašte i javljaju se slobodne površine koje je potrebno pripremiti za jesenju setvu ili za prezimljavanje.

Adekvatnom plodosmenom čuvate mikrobe u zemljištu koji će biti aktivni tokom čitave zime, a koji će u proleće ubrzati rast novih biljaka. Ideja je da biljke koje će ostati u bašti, posadite sredinom septembra (mahunarke), a druge vrste 4 nedelje pre prvog mraza. Sledeću kulturu možete saditi i dok su prethodne biljke još uvek u bašti. Jedne će uvenuti dok druge niču. Biljke koje su idealne za plodosmenu su mahunarke i strna žita. Adekvatnom plodosmenom štitite zemljište od erozije, i tako čuvate dragocen površinski sloj zemljišta.

Nakon što su vaše biljke u jesen prestale da rađaju, dolazi na red da se bašta očisti a stabljike počupaju. Preporučljivo je da se deo stabala i zelene materije iskoriste za zimsko malčiranje. Naime zelenu materiju koja vam nije potrebna treba usitniti i posuti po zemljištu. Višak je takođe idealan za kompostište. Ovakvim „pokrivanjem“ zemljišta čuvate površinski sloj od oštre zime, i dozvoljavate da se mikrobi iz zemljišta hrane organskom materijom a razgradnja materije oplemenjuje vaše zemljište.

Takođe se preporučuje da određene biljke ne čupate u jesen, kao što su kupus, karfiol, kelj, prokelj i brokoli. Naime par ovih biljaka treba ostaviti tokom zime, i čupati u rano proleće jer tada ove biljke luče određena jedinjenja koje mogu da spreče pojedine vrste štetočina.

Freziranje motornim kultivatorom je neophodna predsetvena mera za obradu zemljišta u bilo kom delu sezone. Na taj način se obrađuju manje, a pogodna je i za veće površine bašte, bez obzira na prethodno stanje zemlje i prisustvo korova. Taj pristup je pogodan i za inkorporaciju stajnjaka ili drugih oplemenjivača kao sto su kreč, kameno brašno, zeolit, pesak i drugo.

Svakako da je od presudne važnosti održavanje vitalnog i hranljivog zemljišta. Ono predstavlja temelj i osnovu dobre bašte ili vrta. Svaki propust se pokaže tokom sezone, a svaki posao odrađen pravilno revanšira se tokom cele godine, dajući dobar prinos i dobru vitalnost biljaka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here