Na fakultete Univerziteta u Beogradu u ovoj akademskoj godini upisano je 12.417 brucoša, dok je ostalo nepopunjeno 2.896 mesta i to 1.365 budžetskih i 1.531 mesto za samofinansirajuće studente.
Statistika pokazuje da se iz godine u godinu smanjuje broj brucoša i da je sve veći broj nepopunjenih mesta na fakultetima. Prošle godine na najstarijem univerzitetu u Srbiji ostalo je nepopunjeno 2.185 mesta, dok je u akademskoj 2021/22 godini ostalo slobodno 1.980 mesta. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Rudarsko- geološkom fakultetu, Tehnološko- metalurškom, Tehničkom fakultetu u Boru, Poljoprivrednom, Šumarskom, Filološkom, Učiteljskom, Matematičkom, Fizičkom fakultetu. Profesori sa Univerziteta u Beogradu navode nekoliko faktora koji su do toga doveli – lošu demografsku sliku, sve manji broj maturanata, troškove života u Beogradu, odlazak jednog dela akademaca u inostranstvo na studije, kao i činjenicu da ima i onih koji se odlučuju za privatne fakultete da bi uporedo mogli da rade i studiraju.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu prof. Vladimir Popović kaže da postoje tri objašnjenja zašto se svake godine povećava broj nepopunjenih mesta namenjen brucošima. To su demografija, skup život u Beogradu i odlazak u inostranstvo na studiranje. “Prvo objašnjenje je demografija – svake godine sve je manje maturanata. Drugo objašnjenje su troškovi života u Beogradu, te se deca odlučuju da ostaju u svom rodnom mestu. I mi (Mašinski fakultet) imamo procentualno manje brucoša iz unutrašnjosti nego prethodnih godina. Jednostavno troškovi života u Beogradu su drastično skočili u poslednjih godinu dana”, rekao je Popović. Kao treću stvar naveo je to što više nema korone, koja je maturantima ograničavala odlazak u inostranstvo na studiranje. “Tokom kovida bilo je teško otići na studiranje u inostranstvo i uglavnom su deca ostajala u Srbiji. Sada verujem da je jedan deo dece otišao da studira van”, rekao je Popović.
Prof. Aleksandar Lipkovski sa Matematičkog fakulteta takođe smatra da je više faktora uticalo na smanjenje broja brucoša na Univerzitetu u Beogradu. Jedan od faktora je demografija, dok je drugi to što sve više maturanata traže lakši put do diplome te upisuju privatne fakultete. “Ogroman je broj privatnih univerziteta koji za relativno male novca obezbeđuju diplome i što je najtužnije obezbeđuju i zaposlenje. Diploma je danas samo formalna stvar koja se traži kod zaposlenja, a u stvari za posao su kritične neke druge stvari – partijske veze, prijateljstva, poznanstva. To na neki način odvraća srednjoškolce od teških fakulteta. Primetan je trend da oni danas biraju lakši put do diplome, a to su privatni fakulteti”, kaže Lipkovski. Dodaje da državni univerziteti vape za drugačijim modelom finansiranja već 20 godina. Uredba po kojoj se finansiraju državni univerziteti je stara više od dve decenije. “Sistem finansiranja po glavi budžetskog studenta pokazalo se da nije dobar. To će sada još više doći do izražaja, jer ostalo je puno slobodnih mesta. Nisam stručnjak za finansiranje, ne znam šta bi bio dobar model. Meni se čini da bi bilo dobro institucionalno finansiranje – da država finansira institucije za koje je zainteresovana. Koliko će oni studenata upisati to je sada druga stvar. Mislim da od broja studenata koji su upisali ne treba da zavisi finansiranje u velikoj meri”, zaključio je Lipkovski.
