Pravi je čas za setvu graška u februaru. Ako zakasnite, možete rizikovati smanjene prinose. Za potrebe klijanja graška potrebno je 100-150% vode od težine semena. Pre setve u zemljište uneti oko 100 kg N i 200-300 kg P i K po hektaru. Prihrana se ne obavlja jer se povećava bujnost, a smanjuje cvet i plod.
Grašak je veoma ekonomična biljka, daje uglavnom visoke prinose, a vrlo je laka za konzervisanje, što još dodatno utiče na njenu isplativost. Svež grašak sadrži nešto više kalorija u odnosu na konzervirani. Najveći procenat zrna graška svakako čini voda, nakon toga slede ugljeni hidrati, proteini i nešto malo masti. Ugljeni hidrati i šećeri zrenjem graška prelaze u skrob, čak i nekoliko sati nakon berbe graška 40% prostih šećera prelazi u skrob. Skrob kao teže svarljivi uslovljava da se konzervisanje i zamrzavanje mladog graška obavi u što kraćem periodu nakon berbe. Takođe mlad, zeleni grašak je bogatiji biljnim vlaknima, koja ubrzavaju i olakšavaju organe za varenje. Preporučuje se kod poboljšanja rada celokupnog metabolizma, pogotovo nakon dužeg uzimanja antibiotika. Proteini graška su veoma korisni u borbi protiv visokog krvnog pritiska i sprečavaju oštećenje bubrega. Vitamini koji ovoj namirnici daju visoku biološku vednost su vitamini A, B1, B2, B3, B6, E, PP, K i C. Od mineralnih sastojaka grašak najviše sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum i fosfor. Grašak sadrži dosta lekovitih materija zbog čega povoljno deluje na organizam kada se radi o aknama, anemiji, bolesti srca, krvnih sudova i zuba. Pomaže kod ekcema, bronhitisa, sprečavanja nastanka dijabetesa i raznih infekcija. Grašak je veoma korisna namirnica sa visokom biološkom, ali i energetskom vrednošću.
Od setve do berbe obično prođe 60 dana. Grašak se mora pobrati na vreme, kada su mahune pune, sjajno zelene, jer su tada zrna mlada i sočna, mirisna kada se skuvaju. Ako se za nekoliko dana propusti berba mahune, one postaju svetlije, hrapave, a plodovi više nisu onako slatki. Tada ih je dobro ostaviti da potpuno sazru – potpuno poblede i osuše se i taj grašak se koristi za seme iduće godine. Konzumni grašak bere se u tehnološkoj zrelosti kada se sadržaj šećera kreće oko 5%, a skroba oko 7%. Sama faza dozrevanja graška ne traje dugo i za dve nedelje imamo glavnu berbu. Početno nekoliko dana se bere nedozrele mahune, a onda nakon toga većina dozre, a kasnije procveta tek pokoji. Najčešće primenjena metoda određivanja momenta berbe je mehanička, određivanje otpora gnječenja zrna, pomoću uređaja koji se zove tenderometar.
Zrno graška mora biti prerađeno za 2-3 sata, što je uslovljeno velikim sadržajem vlage i visokim sadržajem proteina. U vreme berbe su visoke temperature, što dodatno pospešuje neželjene promene, među kojima su najznačajnije transformacija šećera u skrob, čime raste tvrdoća zrna. Ubrani grašak namenjen prodaji takođe mora biti u što kraćem roku dopremljen na prodajno mesto zbog nastavljanja zrenja. Najlakše se čisti idealno zreli grašak, ako je previše zreo i zrna su jako natiskana unutar mahune, onda se i ne otvara cela mahuna na sredini nego se zbog veličine graška kida. Preporučuje se da se grašak kosi a ne čupa, zbog kvržica na korenu koje obogaćuju zemlju azotom, što opet zavisi od kulture koju sejemo kao naknadnu.
