Za pravoslavne vernike danas je Čisti ponedeljak, prvi dan Vaskršnjeg posta koji će trajati sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru.
Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. Tako je u dane posta obavezno uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane – duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.
Običaj je da se tokom prve – Čiste nedelje sprema cela kuća, a veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak, a tokom posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, sa ciljem da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Tokom vremena posta vernici se uzdržavaju od jake i mrsne hrane, kao i od svađa, loših misli i dela.Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina.Vaskršnji post sastoji se od sedam strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju
Prva nedelja – Čista nedelja
Pva nedelja -Čista nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja – Pačista nedelja Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Tokom treće Krstopoklone nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu.
Četvrta nedelja je Sredoposna nedelja, ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja – Gluva nedelja, naziv je dobila po tome što je prošlo puno vremena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, pesmu i zabave.
Šesta nedelja – Cvetna nedelja Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se tada pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Poslednju sedmu nedelju pred Vaskrs, Stradalnu nedelju, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
