Među građanima Srbije postoji jasan pesimizam o pitanju članstva u Evropskoj uniji (EU), ali i opreznost prema odnosima s Kinom, dok smatraju da Rusija najviše doprinosi nacionalnim interesima Srbije. To se navodi u novom istraživanju javnog mnjenja o međunarodnim odnosima i spoljnopolitičkoj poziciji Srbije, koje je sproveo Institut za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) sa Institutom društvenih nauka (IDN).
Istraživanje pod nazivom „Doprinos modernim partnerstima: procene odnosa Srbije sa EU i Kinom“ su u Beogradu predstavili zvaničnici i istraživači IMPP Ivona Lađevac, Aleksandar Mitić i Nenad Stekić – članovi tima tog projekta koji se u Srbiji sprovodi od decembra prošle godine.
„Na pitanje koja sila najviše doprinosi odbrani nacionalnih interesa Srbije, ubedljivo najveći broj građana – 47,4 odsto je glasalo za Rusiju, za EU 24,6 odsto, a za Kinu 10,5 odsto“, rekao je Mitić, na osnovu uzorka od 1.104 ispitanika.
Ispitanici smatraju da je glavno spoljnopolitičko pitanje koje utiče na Srbiju pritisak na rukovodstvo Republike Srpske – 40 odsto anketiranih, a da su važne i teme militarizacija EU, pregovori o okončanju rata u Ukrajini i u Pojasu Gaze, dok se carinskom ratu SAD s mnogim državama sveta ne pridaje značaj, rekao je Mitić.
O pitanju perspektive članstva Srbije u EU, 59,2 odsto ispitanika je navelo da smatraju da ona nikada neće ući u Uniju, a 9,3 odsto da to može da se desi tek do 2050. godine, dok samo 7,5 odsto smatra da je to moguće u sledećih pet godina. Na pitanje šta za njih danas predstavlja EU, 36,4 odsto ispitanika je reklo da je ona važan ekonomski partner Srbije, ali da postavlja neprihvatljive političke uslove i promoviše probmelatične vrednosti. Stav prema uvođenju sankcija Rusiji je takođe negativan, kako se izjasnilo 64,2 odsto ispitanika.
