Evropska komisija objaviće danas izveštaj o napretku Srbije ka Evropskoj Uniji. Iako je vlast deklarativno za članstvo u EU, navodeći to kao svoj „strateški cilj“, u dokumentu koji je Nova.rs imala na uvid, a koji će danas biti prezentovan, navodi se da Srbija beleži dramatičan pad u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uz ocenu da su institucije faktički pod partijskom kontrolom.
Izveštaj koji pokriva period od juna 2024. do maja 2025. godine, prema oceni brojnih evropskih diplomata, najdirektniji udar na Vučićevu vlast od početka pregovora sa EU, a ton i jezik dokumenta jasno sugerišu duboku zabrinutost zbog sve autoritarnijih tendencija u zemlji.
Opšta politička situacija u Srbiji, prema izveštaju, ostaje potpuno pod dominacijom Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića, koji zadržava kontrolu nad svim granama vlasti. Evropska komisija beleži da su izbori na svim nivoima bili obeleženi ozbiljnim nepravilnostima, od zloupotrebe državnih resursa i pritisaka na birače, do medijske neravnoteže.
EU konstatuje da izborni proces u Srbiji i dalje nije u skladu sa standardima Evropske unije i OEBS-a. Posebno se ističe da opozicione partije nemaju ravnopravan pristup medijima, finansiranju i kampanji, dok su njihovi kandidati izloženi sistematskim pritiscima i kampanjama diskreditacije.
U delu izveštaja posvećenom medijima ton Evropske komisije nikada nije bio oštriji. Srbija je, kako se navodi, „ozbiljno narušila slobodu medija.“ Medijski prostor je „duboko polarizovan“, a većina nacionalnih televizija funkcioniše kao propagandni produžetak vlasti. Napadi i pretnje novinarima ostaju svakodnevica, navodi se. Evropska komisija beleži rast fizičkih i verbalnih napada, kao i porast SLAPP tužbi, strateških tužbi čiji je cilj finansijsko iscrpljivanje novinara i aktivista. U većini slučajeva, tužbe podnose funkcioneri vlasti ili mediji bliski režimu. Sudovi, ocenjuje se, sporo i neefikasno reaguju, dok je broj procesuiranih slučajeva i dalje zanemarljiv.
Reforma pravosuđa stagnira, a nezavisnost sudstva i tužilaštva je pod ozbiljnim znakom pitanja, ističe se u izveštaju EK. Navodi se da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca postoje samo formalno, dok u praksi politički uticaj i dalje dominira. „Građani, konstatuje Komisija, “nemaju poverenja u pravosuđe”, jer se odluke često doživljavaju kao politički motivisane“, smatraju autori izveštaja.
Agencija za sprečavanje korupcije nema kapacitete ni autoritet, dok se mehanizmi kontrole imovine i sukoba interesa gotovo i ne primenjuju. Specijalno tužilaštvo ne vodi procese protiv visokih funkcionera, a slučajevi velikih zloupotreba javnih sredstava ostaju nekažnjeni. EU naglašava da u Srbiji nema političke volje da se obračuna sa korupcijom na vrhu vlasti.
Institucije su, kako stoji u izveštaju, “centralizovane, bez odgovornosti i bez kontrole izvršne vlasti”. Proces donošenja zakona se redovno sprovodi po hitnom postupku, bez javne debate. Zapošljavanje u državnim organima zasniva se na političkoj lojalnosti, a ne na znanju i rezultatima.
Evropska komisija upozorava na političke pritiske na nezavisna tela poput Poverenika i Zaštitnika građana, kao i na sve veće ograničavanje prostora za civilno društvo. Zabeleženi su i slučajevi prekomerne upotrebe sile tokom protesta, uz gotovo nepostojeću odgovornost policije.
