Domaća poljoprivreda godišnje potroši oko 900.000 tona mineralnih đubriva, iako su realne potrebe procenjene na oko 1,2 miliona tona. Razlog za manju upotrebu su visoke cene i neizvesnost na tržištu, što se već odražava na prinose i ukupne troškove proizvodnje.
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović navodi da su srpski poljoprivrednici prošle godine oko 900.000 tona veštačkog đubriva kupili u inostranstvu. Uvoz iz Rusije jeste manji nego 2021. godine, ali se najveće količine uree i dalje nabavljaju upravo iz te zemlje. Kako objašnjava, trenutno svi u Srbiji troše postojeće zalihe, dok je promet slab jer su cene visoke i menjaju se gotovo svakodnevno. Đubrivo je tipična berzanska roba – cena zavisi od globalnih kretanja, a tržište je pod snažnim uticajem situacije na Bliskom istoku. Poseban pritisak dolazi zbog preusmeravanja đubriva iz Persijskog zaliva ka velikim azijskim tržištima poput Japana, Južne Koreje, Pakistana i Indije, što dodatno podiže potražnju i cene.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 550.000 tona mineralnih đubriva, ali se oko 200.000 tona izvozi. Najveći manjak odnosi se na azotna đubriva – pre svega ureu i amonijum-nitrat. Njihova proizvodnja direktno zavisi od prirodnog gasa, koji čini čak 80 odsto ukupne cene. Prema podacima koje iznosi Stevanović, prošle godine je uvezeno 217.000 tona uree, za šta je plaćeno 83,5 miliona evra. Od toga je 174.000 tona stiglo iz Ruske Federacije, preko luke Konstanca, u vrednosti od 65,5 miliona evra. Ipak, od početka rata u Ukrajini uvoz iz Rusije je logistički otežan i smanjen.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da je Srbija trenutno stabilno snabdevena mineralnim đubrivima za setvu i da nema razloga za paniku. On ocenjuje da aktuelna poskupljenja azotnih đubriva nisu u potpunosti opravdana, jer je deo robe nabavljen pre nego što su cene na svetskim berzama počele naglo da rastu usled sukoba u Iranu. Prema njegovim rečima, NPK đubriva ima dovoljno i za prolećnu i za jesenju setvu, dok je izazov obezbeđivanje dodatnih količina azotnih đubriva za jesen.
Agroekonomista Žarko Galetin ocenjuje da je tržišna situacija ozbiljna, ali za sada ne i alarmantna. Srbija, kako navodi, oko 70 odsto svojih potreba zadovoljava iz uvoza, što znači da je i dalje zavisna od globalnih tokova robe i sirovina. On ističe da Srbija nema direktan problem sa uvozom iz Persijskog zaliva, ali je pitanje da li će proizvođači iz Hrvatske, Austrije i Mađarske, od kojih se takođe nabavlja, imati dovoljno sirovina ako se situacija u Ormuskom moreuzu dodatno zakomplikuje. Trenutno, kako kaže, nema nestašica, a zalihe su dovoljne za prolećne radove. Ipak, manji proizvođači koji đubrivo kupuju neposredno pred primenu mogli bi prvi da osete eventualne poremećaje. Ako se kriza produži, moglo bi doći do smanjenja upotrebe mineralnih đubriva, što bi se neminovno odrazilo na prinose i ekonomiku proizvodnje.
Jedno je jasno – tržište je nestabilno, a svaka nova geopolitička tenzija direktno pogađa poljoprivredu. Za domaće proizvođače to znači oprez, pažljivo planiranje i stalno praćenje cena, jer će odluke donete danas imati posledice na jesenje prinose i ukupnu računicu proizvodnje.
