Venecijanska komisija objavila je mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, u javnosti poznatim kao „Mrdićevi zakoni“, a koji su usvojeni 28. januara 2026. godine.
Venecijanska komisija navodi da izmene značajno utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole u okviru javnog tužilaštva, proširuju mogućnosti privremenih imenovanja i reizbora u pravosuđu i tužilaštvu, menjaju režim privremenog upućivanja tužilaca, kao i da uvode izmene mreže osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu. Komisija ocenjuje da su ovako važne promene u oblastima od velikog društvenog značaja morale biti praćene suštinskom javnom raspravom, pluralističkim učešćem relevantnih aktera i detaljnom procenom uticaja. Kako se navodi, nijedan od tih elemenata u konkretnom slučaju nije bio ispunjen, zbog čega Komisija preporučuje doslednu primenu principa transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate u budućem zakonodavnom procesu.
U delu koji se odnosi na samu sadržinu izmena, Venecijanska komisija ističe da razume ciljeve vlasti koji se odnose na efikasnije funkcionisanje pravosuđa i tužilaštva, kao i na unapređenje pravne jasnoće i koherentnosti sistema. Takođe, Komisija prihvata da nadležnost za odlučivanje o privremenim upućivanjima javnih tužilaca bude poverena Visokom savetu tužilaštva, kao ustavnom organu koji je, kako se navodi, u dobroj poziciji da obezbedi objektivno i transparentno upravljanje kadrovima u tužilačkom sistemu.
Ipak, Venecijanska komisija je identifikovala više zabrinjavajućih nedostataka u razmatranim izmenama, koji – posmatrani pojedinačno i kumulativno – uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite autonomije tužilaštva.
Kako se navodi u dokumentu, u tom kontekstu, Komisija daje sledeće ključne preporuke:
- Vratiti se na nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva, kao i na odluke o delegiranju i supstituciji.
- Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva treba da ostane u okviru Visokog saveta tužilaštva.
- Umesto obaveze prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima o saradnji koje planira da zaključi sa međunarodnim partnerima u okviru postojećih ugovora o uzajamnoj pravnoj pomoći.
- Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na godinu dana, bez mogućnosti ponovnog imenovanja.
- Isključiti mogućnost ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca na isto mesto nakon isteka prvog mandata.
- Ukinuti mogućnost produžavanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na tužilačke pozicije istog nivoa; privremena upućivanja treba da ostanu izuzetak.
- Javni tužioci čija su privremena upućivanja prerano prekinuta treba da budu vraćeni na funkcije, a potrebno je uvesti mehanizam kojim bi se pozicije u Tužilaštvu za organizovani kriminal postepeno popunjavale redovnim imenovanjima.
- Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal treba obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju, u skladu sa tehničkom složenošću njegovih nadležnosti i nacionalnim karakterom njegove jurisdikcije.
- Mandati predsednika sudova treba, po pravilu, da budu vremenski ograničeni i neobnovljivi, uz mogućnost produženja samo u ograničenim i izuzetnim okolnostima.
