Iako poljoprivreda ima važnu ekonomsku, fiskalnu i socijalnu ulogu, nova Fiskalna strategija ovom sektoru ne posvećuje dovoljno pažnje, navodi se u Mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu.
Prema navodima Fiskalnog saveta, u Nacrtu fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu agrarna politika i dalje je tretirana prilično površno, pa se poljoprivreda uglavnom pominje u kontekstu tekućih makroekonomskih kretanja i njenog uticaja na kratkoročne projekcije privrednog rasta. Istovremeno, podsticaji za poljoprivredu razmatraju se gotovo isključivo u okviru opšteg prikaza rashodnih trendova, bez ikakve analize njihove strukture, ciljeva i efekata, dodali su. Strategija, naime, samo konstatuje da je povećanje izdvajanja za poljoprivredu jedan od razloga rasta ukupnih subvencija u 2024. i 2025. godini, uz energetiku i saobraćaj, pri čemu se taj rast ocenjuje kao privremen.
Iz Fiskalnog saveta podsećaju da se poljoprivreda pominje i u kontekstu državnog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, dok se varijabilnost primarne proizvodnje jednostavno pripisuje agrometeorološkim faktorima. Uz to, dodali su, Strategija načelno ukazuje na potrebu dostizanja evropskih standarda i povećanja produktivnosti radi stabilizacije proizvodnje, ali bez obrazloženja kako bi ti ciljevi trebalo da se ostvare u praksi.
Oni tvrde da ovom dokumentu nedostaje ozbiljnija analiza strukturnih izazova domaće poljoprivrede, kao i osvrt na ulogu i domete agrarnih podsticaja u njihovom rešavanju. „To je presudno važno jer je reč o sektoru koji već duži niz godina beleži veoma slabe rezultate, gde rastuće nezadovoljstvo poljoprivrednika povremeno prerasta u masovne proteste – dok istovremeno budžetska izdvajanja za poljoprivredu snažno rastu i sada već čine najveći deo ukupnih subvencija republičkog budžeta“, naglasili su.
Iz Fiskalnog saveta su ukazali da poljoprivredne subvencije beleže veoma snažan rast u poslednjih nekoliko godina i zbog toga postaju izuzetno važna tema za fiskalnu politiku. Poljoprivredne subvencije su u 2023. i 2024. godini dostigle rekordno visok nivo od oko 1,1 odsto BDP-a. „Ovako izražen rast delom je strukturne prirode i posledica toga što se politika podsticaja poljoprivredi poslednjih godina vodi potpuno reaktivno – u uslovima kriza, suše, cenovnih poremećaja i drugih šokova izdvajanja se naglo povećavaju, ali se kasnije samo delimično vraćaju na prethodni nivo“, navodi se u Mišljenju. Zbog toga, ukazuju, privremene mere vremenom lako prerastaju u trajne budžetske obaveze, što može postati rizik za javne finansije
Analize pokazuju da deo pritisaka na cene hrane ne nastaje samo u preradi, distribuciji i maloprodaji, već i u samom primarnom sektoru, naveli su iz Fiskalnog saveta. „Na to ukazuje činjenica da su proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u periodu 2022–2024. dostigle 87 odsto proseka EU, dok su u zemljama CIE ostale na osetno nižih 82 odsto. Zbog toga bi u fokusu agrarne, pa i same fiskalne politike, pored uređenja trgovačkih odnosa u lancu snabdevanja, trebalo da bude i otklanjanje hroničnih uskih grla i niske produktivnosti u primarnoj proizvodnji – jer upravo ti faktori doprinose cenovnim pritiscima već na nivou sirovinske baze domaćeg prehrambenog lanca“, poručuje se u Mišljenju. Sve navedeno ukazuje na to da je Srbiji potrebna temeljna reforma sistema agrarnih podsticaja, koja bi morala da bude prepoznata i u srednjoročnim fiskalnim planovima Vlade, zaključili su.
