Srbija od 2012. ne napreduje u evropintegracijama jer da ima napretka, samit EU poput današnjeg u Tivtu bi bio u Beogradu, ocenjeno je na panel diskusiji „Evropa, sad ili (n)ikad“ u organizaciji Fondacije za liberalnu praktičnu politiku.
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović je ocenio da je proces delegitimizacije režima pitanju EU integracija praktično završen zahvaljujućii delovanju dela opozcionih aktera i pre svega civilnog društva, te da sledi „legalizacije (političke) alternative“ vlasti. Smatra da EU razume situaciju u Srbiju, ali da njen predsednik Aleksandar Vučić ne može da prihvati da i po tom pitanju više nije „lider u regionu“, te da je zato posegao za provokacijom uoči EU samita (s putnicima u avionu koji su crnogorske vlasti vratile iz Tivta). Ocenio je i da su odluke samita EU u Tivtu za Srbiju generalno dobre ali da, kako je kazao, za Srbiju „sa Vučićem je to svejedno“. Prema njegovim rečima, vlast u Beogradu ne može i ne želi da ispuni ni ono što je EU, i nedavno, od nje tražila u vezi medijskih zakona, Regulatornog tela za elektronske medije, autonomije univerziteta i održavanja fer, slobodnih i demokratskih izbora.
Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović smatra da je u Srbiji neophodan rad na izgradnji vrednosti koje želi većina građana, a koje su i istinske vrednosti EU. Prema njenim rečima, građani Srbije već decenijama žive pod pritiskom kriza, propagande i političkih manipulacija koje su ostavile duboke posledice na društvo. „Uprkos tome, građani i dalje žele isto – pravdu, život bez korupcije, dostojanstven život i institucije koje rade u njihovom interesu.(…) Zato je odgovornost svih nas koji razumemo značaj demokratije i vladavine prava da budemo glasniji, prisutniji i aktivniji u društvu“, rekla je Stojanović.
Istoričar Milan St. Protić ocenio je da su se mlade generecije u Srbiji odvojile od Evrope, ukazavši i na to da se studenti pozivaju na Ustav, u kojem piše da je Kosovo neotuđivi deo Srbije „Mi patimo od iluzija i nećemo da ih se oslobodimo. I šta sad jedan Evropljanin o nama može da zaključi, osim da koja god da je vlast u Srbiji, ona pati od istih ili sličnih bolesti, opsesija, zabluda i predrasuda“, kazao je Protić. On je ocenio da je Srbija posle petooktobarskih promena imala veliku šansu da se približi Evropi, ali da je tu priliku „prokockala“, zadržavajući mnoge obrasce iz vremena Slobodana Miloševića. „Pokazali smo se u dobroj meri kao naslednici predrasuda iz Miloševićevog vremena. Sa vrlo stidljivim znakovima promena, gde je onaj koji je u tim promenama prednjačio to platio glavom i to se završilo tako što je stavljeno ad akta“, kazao je Protić.
