Republički geodetski zavod objavio je prvi izveštaj o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, koji pokazuje da je prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta prošle godine iznosila 9.583 evra po hektaru, dok je prosečna cena trajnih pašnjaka bila 9.235 evra po hektaru.
Najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu grada Beograda, gde je hektar u proseku koštao 14.274 evra. Na drugom mestu nalazi se Vojvodina sa prosečnom cenom od 12.023 evra po hektaru, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije prosečna cena iznosila 7.172 evra. Najniže cene zabeležene su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je hektar obradivog zemljišta prosečno prometovan za 4.419 evra.
U izveštaju se posebno ističe Vojvodina kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Kontinuirani rast vrednosti zemljišta i jasna povezanost njegove cene sa poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju značaj ovog regiona za razvoj domaćeg agrarnog sektora.
Za razliku od obradivog zemljišta, tržište trajnih pašnjaka pokazalo je znatno dinamičnija kretanja. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene tokom 2025. godine porasle za čak 48,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav trend ukazuje na povećano interesovanje kupaca i promene u strukturi tražnje na ovom delu tržišta.
Istovremeno, promene cena obradivog zemljišta po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što dodatno potvrđuje stabilnost ovog tržišnog segmenta i njegovu otpornost na ekonomske promene.
Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37 odsto niža od proseka Evropske unije, podaci pokazuju da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope. Stručnjaci ocenjuju da takva razlika, osim konkurentnosti srpskog zemljišta, ukazuje i na značajan potencijal za dalji rast njegove vrednosti u narednim godinama.
Podaci iz izveštaja odnose se na prosečne cene obradivog zemljišta i trajnih pašnjaka u periodu od 2023. do 2025. godine i predstavljaju važan doprinos većoj transparentnosti tržišta zemljišta u Srbiji. Istovremeno potvrđuju da obradivo poljoprivredno zemljište ostaje jedan od najstabilnijih segmenata domaćeg tržišta nepokretnosti.
