Rastući termički stres u Vojvodini jedan je od najizraženijih signala klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi. Nekoliko međusobno pojačavajućih geografskih i klimatskih faktora dovodi do toga da se ovaj region brže zagreva i doživljava intenzivniji toplotni stres nego većina ostalih delova Balkana. A na samom južnom delu ovog vrućeg prostora nalazi se – Beograd, najveća urbana aglomeracija južnog dela Panonskog basena.
Ovogodišnji izveštaj „Stanje evropske klime“ doneo je mnogo zanimljivih podataka o različitim klimatskim uticajima, izraženih različitim klimatskim indikatorima. Jedan od njih je termalni stres, koji se, između ostalog, može izraziti kroz indikator tropskih noći, odnosno noći u toku kojih temperatura vazduha ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih, što otežava spavanje i odmor, narušava naš svakodnevni komfor, pa i zdravlje. Kako pokazuje izveštaj deo Evrope je prošle godine zabeležio skoro prosečan broj tropskih noći tokom 2025. godine, ali je južna Evropa jedan očigledan izuzetak. Delovi južne Evrope, posebno Iberijsko poluostrvo i priobalna područja oko Sredozemnog mora, zabeležili su do 30 tropskih noći više od proseka, a u nekim lokalizovanim područjima i do 40 više. Region Balkanskog poluostrva ne odskače u toj meri, ali i tu se nalaze neki kurioziteti – a među njima je, nažalost, i region južnog Panonskog basena kojem pripada Vojvodina.
Rastući termički stres u Vojvodini jedan je od najizraženijih signala klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi. Nekoliko međusobno pojačavajućih geografskih i klimatskih faktora dovodi do toga da se ovaj region brže zagreva i doživljava intenzivniji toplotni stres nego većina ostalih delova Balkana. A na samom južnom delu ovog vrućeg prostora nalazi se – Beograd, najveća urbana aglomeracija južnog dela Panonskog basena. Beograd se dakle već nalazi u regionu koji ima natprosečne temperaturne promene izazvane klimatskim promenama. Na skali indikatora broja tropskih noći, Beograd je 2025. bio za najmanje 10 tropskih noći vreliji od ostatka ionako vrućeg regiona – on je jedna vrlo jasno uobličena crvena tačka.
Izveštaj „Stanje evropske klime“ pokazuje da je na ovom prostoru bio porast broja tropskih noći tokom 2025. godine, ali 2025. nije bila jedan izolovani ekstrem – u pitanju je zapravo nova normala za Beograd. Naime, u poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropske noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Poređenja radi, prosek za period od 1961. do 1990. godine bio je samo 7,3 tropske noći po godini u Beogradu. Poslednji put da je Beograd doživeo ovako mali – a nekada prosečni – broj tropskih noći bilo je davne 1997. godine.
Iako je potrebno sprovesti posebno naučno istraživanje kako bi se potvrdio uzrok ovolike promene, s pravom možemo pretpostaviti jednog „osumnjičenog“: efekat urbanog ostrva toplote, koji u Beogradu poprima značajne razmere. Ovaj efekat pojačava temperaturni stres izazvan klimatskim promenama. Zapravo, urbanizacija i klimatske promene idu ruku pod ruku kada je u pitanju porast tropskih noći.
