Svetske cene hrane nastavile su rast u julu i dostigle najviši nivo od januara 2023. godine. Glavni pokretači poskupljenja bili su žitarice, biljna ulja i šećer, dok pad cena mesa i mlečnih proizvoda nije bio dovoljan da zaustavi uzlazni trend, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
FAO indeks cena hrane (FFPI), koji prati mesečne promene međunarodnih cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, u julu je dostigao 131,1 poen, što predstavlja rast od 0,6 odsto u odnosu na jun. U poređenju sa istim mesecom prošle godine indeks je viši za jedan odsto, ali je i dalje za 18,2 odsto ispod istorijskog maksimuma zabeleženog u martu 2022. godine.
Najveći doprinos rastu ukupnog indeksa dao je sektor žitarica. FAO indeks cena žitarica porastao je za 3,4 odsto, na 113,8 poena. Cena pšenice skočila je 5,8 odsto, pod uticajem novih zabrinutosti zbog mogućih poremećaja izvoza iz crnomorskog regiona, ali i zbog visokih temperatura koje ugrožavaju prinose u vodećim proizvođačkim zemljama. Istovremeno, cena kukuruza porasla je 3,6 odsto, usled suše u Sjedinjenim Američkim Državama i rasta cena energije, što dodatno povećava troškove proizvodnje.
Indeks cena biljnih ulja porastao je dva odsto, na 195,7 poena, što je njegov najviši nivo od juna 2022. godine. Rast cena pre svega je posledica veće tražnje za palminim i sojinim uljem, koju podstiče proizvodnja biodizela u Indoneziji i SAD. Pad cena ulja repice i suncokreta nije uspeo da neutrališe ovaj trend.
Najizraženiji mesečni rast zabeležio je šećer. FAO indeks cena ove sirovine porastao je 5,6 odsto, na 95 poena. Na tržištu dominiraju strahovanja da bi visoke temperature u Evropskoj uniji i posledice klimatskog fenomena El Ninjo u Aziji mogle da smanje proizvodnju. Dodatni pritisak dolazi iz Brazila, gde se očekuje da će veći deo šećerne trske biti preusmeren u proizvodnju etanola, što smanjuje količine dostupne za prehrambenu industriju.
Za razliku od biljnih proizvoda, cene mesa i mlečnih proizvoda nastavile su silazni trend. FAO indeks cena mesa pao je 2,8 odsto, što predstavlja prvi mesečni pad tokom 2026. godine. Niže cene živinskog, svinjskog i goveđeg mesa rezultat su povećane ponude iz Brazila i Evropske unije, kao i slabije uvozne tražnje iz Azije. Istovremeno, indeks cena mlečnih proizvoda smanjen je za 0,7 odsto, čime je nastavljen pad koji traje od aprila.
Najnoviji podaci potvrđuju da vremenske neprilike i geopolitičke tenzije ostaju ključni faktori koji oblikuju globalno tržište hrane. Toplotni talasi, suše i rizici po izvozne rute u regionu Crnog mora povećavaju neizvesnost na tržištima poljoprivrednih sirovina i dodatno podstiču rast cena. Analitičari upozoravaju da bi nastavak ovih trendova mogao da pojača inflatorne pritiske u brojnim državama, posebno u ekonomijama koje zavise od uvoza hrane.
