Poljoprivrednici su na pragu još jedne prolećne setve koja će startovati sa šećernom repom

0
46

Poljoprivrednici su na pragu još jedne prolećne setve koja će startovati sa šećernom repom. Paori su prema najavama ugovorili sa šećeranama uslove i pre svega, koliko će koštati kilogram šećerne repe.

I ove godine se očekuje da se repa najviše poseje u Bačkoj, Sremu i u Banatu, odnosno da je bude u onim delovima koji su u bližoj okolini fabrika šećera. Prema podacima Poslovne zajednice “Industrijsko bilje”  prošle godine  je pod repom bilo posejano 62.000 hektara, prinos je iznosio blizu 50 tona, prosečna digestija bila je 16,5 odsto, a nečistoća oko 15 odsto, a ukupno je dobijeno 471.700 tona šećera. Po rečima direktorice Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” Olge Ćurović dobro će biti ako, zbog jeftinog šećera, repa ovog proleća bude posejana na 50.000 hektara. „Šećer sada košta skoro kao kilogram hleba, u prodavnicama  se kilogram može kupiti i za 60 dinara, što je neodrživo jeftino, pa preostaje da vidimo kako će se fabrike i proizvođači dogovoriti i naći računicu da im bude isplativo“, naglašava Olga Ćurović.

Kako je objavio novosadski Dnevnik, uprkos lanjskoj suši repa je dobro izdržala bez kiše, a digestija je bila u proseku 16, 5 odsto, što znači da je bilo korena koji je bio i slađi od toga. Pojedini ratari ističu da su još u novemebru sa šećeranom u Kovačici sklopili ugovor prema kojem će od šećerane dobiti za kilogram repe isto novca koliko i lane – 36 evrocenti preračunatih u dinare. Da li će, zaista, toliko i koštati repa, ostaje da se vidi jer je cena šećera na svetskom tržištu pala, pa se tako za repu sada plaća od 30 do 32 evro centa.

Paori navode da su još jesenas pripremili zemljište za setvu pa im preostaje da čekaju da dnevna temepratura bude iznad pet stepeni, da se površinski sloj zemlje osuši i da dobiju seme od šećerane jer je i to deo ugovora“. U Banatu se svake godine sve manje seje repa, a lane je pod ovom poljoprivrednom kulutrom bilo oko 500 hektara.“

„Poljoprivrednici gube strpljenje i manje seju šećernu repu, jer je to zahtvena biljka, zovu je kraljica agrotehnike i kraljica u potrošnji repromaterijala. Razlog za manji obim setve su i otkupljivači –šećerane jer je sve do pre nekoliko godina bila praksa da paori vade i voze repu na otkup, dok je sada pravilo da ratari repu izvade, a otkupljivači je odvoze. Nekada su čim odvezu repu dobijali podatke o količini i digestiji, dok sada te informacije dobijaju  za nekoliko dana, što kod poljoprivrednika stvara nepoverenje o tome koliko su podaci precizni“ navode pojoprivrednici.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here