Praznik je u narodu poznat kao Mala Gospojina i ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu pobožno. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje.
Deva Marija koja je nastala kao plod molitvi odvedena je u hram kad je imala tri godine. Sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg. Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.

 

Mala Gospojina se u Srbiji smatra velikim narodnim praznikom. Na ovaj dan se održavaju mnogobrojni vašari, od kojih su najpoznatiji negotinski, vašar u Topoli i čuveni vašar u Šapcu.U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju.
Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.Veruje se i da kada je na ovaj praznik vedro da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.Kao i na Veliku Gospojinu, prema verovanju, žene ne bi trebalo da obavljaju poslove u kući i oko nje.
Veruje se i da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Pošto je ovo praznik rađanja, majke provode praznik sa decom, izbegavajući sve teže poslove, kao i poslove koji se rade rukama, poput pletenja, šivenja…Takođe, veruje se da na ovaj dan ne treba donositi važne odluke, a da započinjanje velikih poslova nikako ne dolazi u obzir.