Kukuruz, soja i suncokret rodili su ove godine kao retko kada ali su poljoprivrednici nezadovoljni cenama.

0
66

Berba kukuruza posejanog ove godine na devetstotina hiljada hektara, što je za sedamdeset hiljada hektara manje nego prošle godine, završena je do sada na trećini parcela. Prema dostupnim podacima , državni prosečan prinos po hektaru trebalo bi da bude osam tona, naveo je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković, uz konstataciju da se očekuje da ćemo ove godine imati sedam koma dva miliona tona kukuruza. Ako se ostvari takav prinos on bi bio najsličniji onom iz 2016. godine, koja je bila rekordna.
Kilogram novog roda sada iznosi 14 dinara, sa tendencijom da zrno bude i jeftinije. Lane je godina bila sušna i Srbija je imala četiri miliona tona zlatnog zrna, a kilogram je na startu berbe stajao osamnaest dinara da bi tokom berbe cena padala. Ove godine poljoprivrednici su već imali priliku da kukuruz pre berbe prodaju za šesnaest koma pedeset dinara, ali je malo ko tu mogućnost iskoristio.

Prema pisanju lista Dnevnik, poljoprivrednici su ove godine zadovoljni prinosima, ali ne i cenama. U pogledu cene vladaju uslovi tržišta i tu se ne može ništa popraviti. Sve zavisi od međunarodnog kretanja ponude i potražnje pa i poljoprivrednici odlučuju kada će usev prodati, naveo je Saković, i ponovio da je inotržište prepuno poljoprivrednih proizvoda te da se na osnovu toga formiraju i domaće cene. Vreme kada je država formirala cene useva je završeno i neće ga više biti.

Za ovogodišnje skidanje jesenjih useva, kako je istakao Saković, karakteristično je to što žetve sustižu jedna drugu pa su skladišta puna. Prema njegovoj oceni imamo rekordan, nezabeleženi domaći prinos soje, koji sa zalihama iz 2017. godine iznosi devetstotina hiljada tona. Soja je posejana na dvesta dvadeset hiljada hektara, a prosečan rod po hektaru je bio tri i po tone. Suncokreta smo posejali najviše do sada, na dvesta pedeset hiljada hektara, a prosek prinosa je tri koma jedna tona po hektaru, istakao je Saković.

 

U toku je i vađenje šećerne repe, koja je ove godine posejana na pedeset hiljada hektara, što našu zemlju svrstava u najveće uzgajivače slaktog korena u odnosu na okruženje.
Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtastvo objasnio je da se očekuje da ćemo imati dva i po miliona tona repe i od toga dobiti četiri stotine hiljada tona šećera, dok je za domaće potrebe dovoljno pola, dve stotine hiljada tona.

Dr Ćurčić je rekao da se očekuje da prinos bude oko sedamdeset tona po hektaru, ali imajući u vidu da je dosta trulog korena, ratari će, kada se odvoji zdrava repa, imati između četrdeset pet i pedeset tona po hektaru, što je višegodišnji prosek. Koliko će proizvođači zaraditi na repi, zavisi od ugovora koje su sklopili sa šećeranama. Sada na inotržištu, tona šećerne repe vredi tri stotine pedeset dolara.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here