IN MEMORIAM Anuška Šimon

0
510

12. januara preminula je Anuška Šimon, predsednica kluba žena iz Belog Blata, žena velikog srca, nadaleko poštovana i cenjena u celoj Vojvodini.

Preminula je u nedelju, 12. januara, u 63. godini. Bila je skromna žena, velikog srca, koja je ostavila neizbrisiv pečat na žene u Vojvodini, koje ističu da bez Anuške svet više neće biti isti. Njen optimizam, elan, celodnevni rad i to sve za Belo Blato i za Vojvodinu ostaće upamćeni generacijama, a ona će u Zrenjaninu i okolini ostati upamćena po najlepšoj štrudli, koju su ljudi uvek kupovali više puta, nikad samo jednom. Cipovku, vrstu domaćeg hleba, po receptu starom više od 300 godina, pravila je najlepše od svih, a volela je da govori da je neophodan začin za dobru cipovku emocija. Bila je predsednica kluba Žena Belog Blata, a bavila se i gerontodomaćinstvom. Anuška Šimon ostaće upamćena i kao vrlo humana žena jer je krv dobrovoljno dala više od 50 puta.

Od Anuške su se stanovnici Belog Blata oprostili sledećim rečima: “Žvoti naši satkani su od uspomena, a prostor u kom se krećemo ispunjen je sećanjima i dobrom energijom, onom koja pokreće život. Vreme je bezvremeno u tom prostoru emocija, toplih poput majčinog zagrljaja. Neraskidivost takve životne premise čuvaju i osvetljavaju humane i samarićanske lučonoše poput naše Anuške. S radoznalim očima i osmehom širokim kao vojvođanska ravnica, duša joj je bila otvorena i prebogata dobrim namerama bez jetkosti ili kakvog žala. Neretko kada bi se neko i malkice požalio samo bi se osmehnula uz komentar “Hajde nismo babe da kukamo. Stisnimo zube. Idemo dalje”. Da li je to bio njen životni moto stečen upravo u toj životnoj areni? Ne. Ona je nosila to u svom bivstvu. To je urođeno svojstvo humanih lučonoša.

Bez plana ili interesa, arhetipsko nasleđe iz vremena kada svetom nije vladao reciprocitet bilo koje vrste, iz vremena kada je prostor bio ispunjen svetlošću i čistom energijom, božanskom, kada je jedina mera bila dar, dar od srca srcu, dar onima sa kojima živiš. Kao što je živela naša Anuška. Sada, u nekom drugom prostoru, njene iskričave oči su i dalje svetle, poput dva bisera, da nam osvetljavaju put u ovom našem prostoru, da se ne izgubimo i da ne poverujemo da nešto ne možemo, da ne pomislio da ljubavi i dobre energije ponestaje. Ona je ta koja će nas svojim osmehom hrabriti da ne izgubimo veru u dobro. I sada, tamo sa one strane duge naša Anuška bodriće duše svih naših iskona. To će i dalje biti njena misija, a kroz paralelne svetove eho tih dobrih namera dopreće i do nas. Bićemo povezani čistom energijom u tom beskrajnom univerzumu. tvoje oči, tvj iskren osmeh i samarićanska duša tvoja jesu zalog naše neraskidivosti i nezaborava. Neka telo tvoje počiva u miru, a duša tvoja slobodna neka kruži prostorom uspomena i sećanja. Hvala ti. Tvoj kolektiv, sva tvoja deca i mesna zajednica Belo Blato”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here