U poljoprivredi stanje nikad gore

0
282

ISTRAŽUJEMO: Kakvo je stanje u poljoprivredi i ko najviše profitira od poljoprivrede.

Zbog pandemije koronavirusa posledice trpe zdravstvo i privreda, ali u velikoj meri i poljoprivreda. Poljoprivredni proizvođači teže plasiraju svoje proizvode na tržište, čak su i pijace jedno vreme bile zatvorene, a zbog zabrane kretanja veliki broj starijih poljoprivrednika nije mogao da obilazi svoje njive, dok se oni koji su mogli da dobiju dozvolu za kretanje tokom policijskog časa nisu snalazili najbolje na sajtovima ministarstva i uprava. Poljoprivrednici su poštovali mere koje je propisala država, ali kao posledica toga njive su im ostale puste čekajući da koronavirus prođe.

Poljoprivreda tone iz dana u dan dok druge delatnosti, koje su povezane sa poljoprivredom, napreduju i profitiraju. Od države velike pomoći nema jer su davanja svedena na minimum dok su ulaganja sve veća.

Poljoprivredna proizvodnja se za 10 godina promenila iz korena. Poljoprivrednici su od sigurnog i mirnog rada došli do borbe za opstanak svog gazdinstva.

Kada je u pitanju ostanak mladih na selu, na čemu pre svih insistiraju predstavnici vlasti, svakako da je neophodna pomoć države, ali ne pomoć koja podrazumeva subvencije za čije dobijanje je nemoguće ispuniti uslove i kredite iz čijih kandži mladi poljoprivrednici neće moći da se iščupaju. Kako je i rekao naš sagovornik kod nas vlada sistem koji te tapše po ramenu, a istovremeno te gura niz liticu.

Komasacija u Botošu počela je, sada već davne, 2011. godine kada je doneta odluka da se uđe u komasaciju. Opredeljena su sredstva od pokrajine i lokalne samouprave, 2014. godine formirane su komisije i ušlo se u komasaciju. Danas, 9 godina kasnije, ta komasacija ostavila je bez njiva ljude kojima je zemlja devedesetih vraćena i koji su je do sada obrađivali, a oni koji su dobili zemlju komasacijom dobili su njive nepravilnog oblika. Sve u svemu, komasaciju u Botošu obeležilo je mnogo propusta, mnogo inata i mnogo javašluka.

Do pravednog rezultata kada je u pitanju komasacija može se doći jedino ako postoje dobri zakonski okviri za ovaj postupak, ako postoji komisija koja savesno i pošteno obavlja svoj posao i ako nema korupcije, što u Botošu, koliko možemo da primetimo, nije bio slučaj.

Ono što je još paradoksalno za komasaciju sprovedenu u Botošu je to da je za zajedničke potrebe od učesnika komasacije traženo 30% zemljišta koje su oni godinama sticali kupovinom, poklonom ili nasleđem i teškim radom održavali sve vreme. Sramotnih 30% na kraju je smanjeno na 0,3%.

Osnovna načela komasacije su ravnopravnost, jednakost i pravičnost, a ta načela, kao što ste mogli da čujete u Botošu su zapostavljena jer su preče bile potrebe velikih poljoprivrednika bliskih vlastima. Sigurno je da je komasacija u Botošu mogla da se sprovede i brže i efikasnije i pravednije ali takva komasacija ne bi bila po volji vlastodržaca u Zrenjaninu jer iz nje ne bi mogli da izvuku korist za sebe i svoje podanike.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here