Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije u narednih mesec i po dana vino i grožđe iz uvoza inspekcije će pojačano kontrolisati i obavljati dodatne analize kako bi se utvrdio kvalitet onoga što stiže na naše tržište.
Mnogo boca vina u svetu će zbog pandemije ostati neprodato pa postoji opasnost od nekontrolisanog uvoza rinfuznog vina i grožđa, što bi ugrozilo domaće proizvođače. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije u narednih mesec i po dana vino i grožđe iz uvoza inspekcije će pojačano kontrolisati i obavljati dodatne analize kako bi se utvrdio kvalitet onoga što stiže na naše tržište. Ovaj savez, koji okuplja 12 domaćih udruženja, nedavno je objavio da bi u ovom teškom periodu rešenje za smanjenje uvoza vina i grožđa moglo da bude i u formiranju prve domaće berze. Objavljivanjem aktuelne ponude i potražnje vinari i vinogradari bi mogli međusobno da trguju, razmenjuju iskustva i formiraju cene.
Sektor vinarstva u svetu zabeležio je ogromne gubitke tokom pandemije. Francuski proizvođači objavili su da će milioni boca šampanjca ostati u skladištima. Hrvatska je odlučila da otkupi 10 odsto vina koje zbog korone nije prodato u prodavnicama, restoranima i kafićima i ono će biti destilovano i pretvoreno u medicinski alkohol. Ni srpski proizvođači vina nisu u boljoj poziciji s tim što domaći sektor od ranije dodatno opterećuje i prekomerni uvoz vina i grožđa.
Pre nekoliko meseci, na početku pandemije, poznavaoci tržišta upozorili su da su poslednje dve berbe u Evropi bile izuzetno dobre i da mnoge države imaju subvencije na izvoz vina. Ovo bi moglo da dovede do toga da Srbija, po završetku pandemije, bude preplavljena jeftinim grožđem i rinfuznim vinima ukoliko ne zaštitimo tržište. Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, rekao je da je nedavno održan sastanak sa predstavnicima vlade, nadležnih ministarstava i Privredne komore Srbije na kom je dogovorena neka vrsta kratkoročne strategije u ovakvim otežanim tržišnim prilikama. On je rekao da je naš izvoz tri do četiri puta manji od uvoza, kao i da se njegov savez trudi da ograniči velik uvoz rinfuznog vina i sorti grožđa iz Makedonije, Crne Gore, Moldavije… Kako je rekao većina naših vina pravi se od sorti grožđa koje dolaze iz krajeva koji nisu u Srbiji, a predstavljaju se kao srpska vina i iz tog razloga imamo veliki problem koji se ogleda u tome da gotovo sva naša vina nemaju identitet i poreklo. Prema njegovim rečima, niko u ovom sektoru nema tako otvoreno tržište kao Srbija gde „svi mogu da dođu i rade i iznose velike sume novca”. Istovremeno, dodao je, domaći vinari i vinogradari beleže velike gubitke jer imaju zalihe koje ne mogu da prodaju i ne mogu da se razvijaju jer kažu da je njihovo vino loše što je i razumljivo kada nemaju novac za ulaganje. Rajta je rekao da država maksimalno pomaže, ali da je u ovom sektoru bilo mnogo interesa i lobiranja pa je nekoliko vinara dobro zarađivalo a ostali, odnosno većina nisu imali nikakve šanse. On je rekao da imamo mnogo dobrih malih, porodičnih vinarija koje prave izvrsna vina, ali ne mogu da obezbede plasman jer veliki vinari kontrolišu kompletno tržište. Savez ima podatke da uvoznici iz Hrvatske, koji su dobili budžet iz EU, pronalaze distributere u Srbiji i direktno im plaćaju velike sume novca da uvezu njihovo vino i plasiraju ga u pet ili deset restorana pa domaći proizvođači nemaju prostora jer ne mogu tako nešto da ponude. To je, kako je Rajta rekao, dokaz da je tržište nesređeno i da ima mnogo mešetarenja, a da samo pojedinci imaju korist od toga. Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije rekao je da je aktuelna situacija sa pandemijom, po nedavno urađenoj anketi, dovela do pada prodaje vina za 35 do 45 odsto što je ogroman pad za vinare, posebno za one koji su u razvoju i da će od septembra početi rad na užizradi zakona koji će biti povoljniji i za vinare i za vinogradare.
