Uzgoj špargle

0
77

Špargla spada u grupu karakterstičnih i retkih vrsta povrća, koje se sa velikim uspehom može gajiti u vrtovima i baštama. Ono što je u poslednje vreme posebno ističe je sve veća popularnost na našim prostorima. Upravo zato je uzgoj špargle postao aktuelna tema.

Na evropskim trpezamama špargla se tradicionalno nalazi već godinama. Zato je ona i kod nas sve traženija. Ovu višegodišnju, zdravu biljnu vrstu nije teško gajiti. Špargle se mogu gajiti iz semena. U starim vrtovima, gde je nekada bilo špargli, one su se razmnožavale deljenjem busena. Nakon toga, ova biljka u baštama može da opstane do 30 godina.  Postoje 3 vrste špargle, zelena, ljubičasta i bela. Bela se kod nas ne može gajiti, jer ona raste isključivo na pesku. Zelena već dugo uspeva na našim prostorima, a pre rata na pijacama su se prodavale i špargle i artičoke iz Srema i bile su veoma tražene.

Seme špargle bi trebalo da se poseje u rano proleće, a nakon toga potrebno joj je mnogo vremena da proklija, barem 28 dana pri temperaturi većoj od 18 stepeni. Zato je sigurnije zasade raditi u kontejnerima. Posle toga, trebalo bi je posaditi u rovove koji su dobro snabdeveni stajnjakom, s obzirom na to da biljka dugo ostaje na jednom mestu. Da bi eksploatisali šparglu potrebno je da čekamo 3 godine. Međutim, kada sa konzumiranjem jednom počnete, iz svakog bokora možete da odrežete po najmanje pola kilograma do kilogram špargli godišnje. Inače, sezona branja špargle traje 10 do 12 nedelja, a počinje krajem marta. Pored toga što špargla sadrži veliki broj minerala i amino kiselina, interesantna je i zbog toga što dolazi u proleće, kada nemamo druge vrste povrća.

Biljci je potrebno 8 stabljika da bi formirala dobru zalihu u korenu i opstala u oštrim vremenskim uslovima. Špargla se može sejati u njivskoj proizvodnji i kombajnom, na 5 centimetara dubine, međutim, zima bi je uništila pa se uglavnom seje na pola metra dubine jer na takvoj dubini uvek ima vlage, a biljka je zaštićena čak i na minus 20.

Slama je dobro rešenje za negovanje špargle ako ste disciplinovani, jer kod slame nema kopanja. Svaki put kada se oplevi i sloj slame istanji, doda se novi. U međuvremenu će jednogodišnje biljke prerasti, a korovi će nestati. Osim toga, kada padne kiša stvara veoma tvrd sloj na površini zemlje, pa slama na neki način i olakšava špargli da izađe iz zemlje. U tom smislu, slama bi u prirodnoj sredini, odnosno u šumi, bila stelja od lišća. Inače, nakon juna meseca biljka špargle može biti visoka čak i po metar i formira takozvanu šparožinu. Šparožina se ne skida do februara meseca, zato što ona, ukoliko su veliki smetovi snega, dodatno štiti biljku od hladnoće. Ona se iznosi tek kada je prošla opasnost od velikih mrazeva, recimo krajem feruara meseca.

Kako je ova vrsta povrća sve zastupljenija i na našim prostorima, javlja se sve veća potreba za njenom kupovinom. Pitanje koje se sve češće može čuti je: gde kupiti zrelu šparglu? Zapravo ćete se morati potruditi malo više nego inače kako bi došli do ove niskokalorične vitaminske bombe. Velike gradske pijace svakako će biti pravo mesto za ovakvu potragu, ali bi je takođe mogli naći i u velikim marketima kao i u pojedinim internet prodavnicama. Zbog svih svojih kvaliteta cena špargle zantno je viša od većine drugog porvća. Početna cena po kilogramu špargli kreće od 15€, a može se pronaći i po znatno višoj ceni, što naravno varira mnogo različitih faktora.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here