Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sv. Mratu – Mratindan

0
20

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog, praznik u narodu poznatiji kao Mratindan. Obično se kaže – Sveti Mrata sneg do vrata. Ove godine ipak nije tako.

Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski – Sveti Mrata. Stefan Uroš III Nemanjić, poznat kao Stefan Dečanski, sin je kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja. Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski, a koji važi za jedan od najlepših bisera vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države. Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Vizantija sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu. Kad je pod uticajem druge žene nameravao da presto ostavi sinu iz drugog braka, prvorođeni sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad Zvečan, gde je zadavljen 1336. godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena. Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora. Takođe, postoji i izreka: “Sveti Mrata, sneg za vrata”, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine.

Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na ovaj dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša. U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove. Postoji verovanje ako je na Mratindan maglovito vreme, zima će biti promenljiva. Ako je dan sunčan i vedar, zima će biti mrazovita.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here