Da li fiskalne kase stižu na pijace od 1. januara?

0
36

Još uvek se ne zna da li će ili ne pijačni prodavci morati da izdaju račune po novom modelu fiskalizacije, ili će kao i registrovani poljoprivredni proizvođači koji prodaju svoje proizvode biti izuzeti iz ove obaveze. Još uvek se pregovara, a da li je došlo do adekvatnog rešenja i šta očekuje pijačne prodavce od 1. januara sledeće godine – nije poznato iako je do tog roka ostalo manje od dva meseca.

Iako je Zakonom o fiskalizaciji prvobitno predviđeno da svi pijačni prodavci koji prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili voće i povrće iz uvoza, od 1. maja na svojim tezgama moraju da imaju fiskalne kase, nakon višednevnih protesta ova obaveza je za njih odložena do 1. januara 2023. godine. Prodavci sitne robe plaše se da mušterije neće imati strpljenja da čekaju račun, da će otići na drugu tezgu i da će tako izgubiti redovne mušterije ili da će se povećati krađa, jer jedna osoba koja prodaje ne može da kontroliše sve šta se dešava oko tezge. Neki od prodavaca nikada nisu do sada radili na kasi, pa se pitaju hoće li za njih biti neke dodatne obuke. Strah od neizvesne budućnosti javlja se i kod poljoprivrednih gazdinstava koji prodaju proizvode iz svoje bašte, jer im još niko nije rekao da su izuzeti od novog Zakona o fiskalizaciji. Jedno je generalna stvar koju vidi Poreska uprava, ali su sasvim drugo pojedinačni slučajevi. Na pijacama postoje zakupci tezgi koji prodaju više vrsta robe i to je problem, jer su onda prodavci u nedoumici za koju robu moraju da se registruju a za koju ne, gde se javlja bojazan da će neku robu morati da prestanu da prodaju.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku je mišljenja da je država u poslednje dve denecije više puta uvodila novine u fiskalizaciji, a da se dešavalo da je posle godinu ili dve dana menjala te svoje odluke. Jedan od razloga je taj što su se promene regulative obavljale bez bilo kakve ozbiljne prethodne analize. Kod delatnosti gde su prometi veoma mali, gde ljudi na taj način obezbeđuju osnovna sredstva za život, nema velikog prometa u sivoj zoni. Oni nisu obveznici PDV-a, te nema ni velike bojazni od utaje poreza. Međutim, ako im se uvede fiskalizacija, onda postoji mogućnost da će jedan deo prodavaca biti primoran da radi negde u sivoj ekonomiji, da se krije i da umesto na pijacama, robu prodaje po ulicama ili garažama, kazao je Rajić za Agrosmart.

Naša država je uvidela da mnogo tokova ide iznad budžetskog sistema i to se zove siva ekonomija, objašnjava ekonomski stručnjak Igor Lazarević. „To ne treba nužno posmatrati kao neko zlo. Na primer, ako ja kao krojač pružim uslugu svom prijatelju kod kuće i sašijem neke pantalone ili haljinu, to ne znači da sam kriminalac ili da sam u sivoj zoni, ali poreski gledano to jeste siva ekonomija“, kaže Lazarević i dodaje da je to trend koji postoji i u drugim zemljama u poslednjih skoro 20 godina, gde države pokušavaju da uvuku u legalne tokove mnoge ekonomske aktivnosti koje to do sada nisu bile, i to ne rade samo da bi ih oporezivale, nego i zbog pružanja pravne zaštite. Problem nastaje kada ne znamo šta država daje zauzvrat, kao što je u ovom slučaju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here