RFZO – Nema potrebe da građani prave zalihe lekova

0
24

Nestašice lekova u Srbiji nema, pa nema potrebe da građani prave zalihe, rekla je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić, komentarišući to što su se u nekim državama pojavile vesti da postoji taj problem. “Kada je reč o našem tržištu, ono je kontinuirano i sigurno snabdeveno lekovima, pa nema nikakvog razloga za paniku”, poručila je Radojević Škodrić za list “Politika”.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić je upozorila da okolnosti u svetu dovode do toga da cene sirovina za proizvodnju lekova rastu, kao i troškovi ambalaže za lekove, a povećane su i cene energenata, te istakla da RFZO redovno prati sve promene ne tržištu, kako bi se preduzeli pravovremene aktivnosti. Kazala je da RFZO redovno plaća dobavljačima za lekove, što u nekim državama nije slučaj, pa tamo postoje problemi u snabdevanju zbog neredovnog plaćanja.

Kada je reč o onkološkim pacijentima, Škodrić je podsetila da je RFZO doneo odluku, s obzirom na to da je sve više mladih obolelih od karcinoma, da se od februara obolelim od malignih bolesti omogući zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona pre početka lečenja. Prema njenjim rečima, pravo na zamrzavanje reproduktivnog materijala pre započinjanja lečenja karcinoma imaće žene do 40. godine, odnosno muškarci do 50. godine, ukoliko već nemaju zamrznut reproduktivni materijal, kao i ukoliko nemaju dete. “Reč je o pacijentima koji nemaju metastaze i kod kojih je indikovana primena antineoplastične terapije, odnosno hemioterapije”, navela je Škodrić. Na pitanje koliko se parova prijavilo za vantelesnu oplodnju s doniranim reporoduktivnim materijalima, budući da je prijava u Srbiji počela 10. decembra, direktorka RFZO- a je rekla da se do sada prijavilo 350 parova i žena bez partnera, kao i da se taj broj povećava iz dana u dan.

Kada je u pitanju transplantacija organa, Škodrić je istakla da trenutno u zemlji nema problema sa presađivanjem koštane srži, ali da kada je su pitanju ostale vrste transplantacija, situacija nije povoljna, a da je najveći problem donatorstvo. Kaže da je situacija naročito nepovoljna kada je u pitanju transplantacija kod dece i da je poslednja transplantacija bubrega sa živog donora urađena 2019, godine, a da se transplantacija srca ne radi u Srbiji. Nagasila je da postoji bojazan da, ukoliko Srbija ne bude razmenjivala organe sa Italijom, naša deca neće biti primljena radi kadaverične transplantacije jetre (sa preminulg donora). Škodrić je naglasila da se intenzivno pregovara sa centrima u drugim državama i navela da su sklopljeni ugovori sa Turskom i Engleskom, kako se ne bi prekinula mogućnost upućivanja pacijenata na transplantaciju u inostranstvo. “S Ministarstvom zdravlja razmatramo da se stvore uslovi da u Srbiji u dogledno vreme ponovo oživi program transplantacije bubrega kod dece i zaživi program transplantacije jetre kod dece”, poručila je Škodrić.

Navela je i da da RFZO i resorno Ministarstvo ovog meseca kreću u kampanju kako bi se pokrenuo razvoj donatorstva u Srbiji, a to je, dodala je, i jedini način kako bi se nastavila saradnja sa drugim zemljama, jer će nas u suprotnom potpuno isključiti iz svih programa.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here