Stanje na tržištu nekretnina

0
38

Tržište nekretnina zabeležilo je pad od 13 odsto u drugom kvartalu. Stambeni krediti su sve skuplji, a vlasnici stanova previše cene svoje nekretnine, pa su potrebne korekcije. Ove godine je, pritom, izdato znatno manje dozvola za izgradnju i to će na ponudu uticati za godinu, dve.

Tržište nekretnina miruje jer su, po svemu sudeći, i prodavci i kupci na letnjoj pauzi. Što se cena tiče – i dalje se drže. „Prodavci ovog momenta imaju filozofiju da svoje nekretnine cene otprilike 10 odsto ispod vrednosti novogradnje, po sistemu meni toliko treba. Ako kupiš stan u starogradnji, onda ti treba 20-30 odsto za opremanje, odnosno za renoviranje i dobiješ otprilike skuplji stan nego da se kupi u novogradnji. Ono što se dešava, oni koji su prodali stan, sada traže stan i rokovi ih pritiskaju“, kaže agent za nekretnine Milan Nešković.

Dok ne stignu podaci za treći kvartal, a već je izvesno da će biti lošiji nego u prethodnom, statistika Republičkog geodetskog zavoda pokazuje da je vrednost tržišta nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila 1,7 milijardi evra, što je pad od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U Novom Sadu je sklopljeno čak 38,8 odsto ugovora manje, dok je u Beogradu zabeležen pad od 20 odsto. „Mi sada u Beogradu imamo i ekstraluksuzne stanove, čija cena po kvadratu ide od 6.000 do 10.000 evra. I uvek se nađu kupci, ali kažem, to nije ceo Beograd“, ističe agent za nekretnine Kaća Lazarević.

Samo 16 odsto stanova kupljeno je na kredit. “Što se tiče stambenog kreditiranja, tu je već situacija malo komplikovanija. Stambeni krediti su poskupeli, skoro 100 odsto i više. Došlo je do toga da ekonomska situacija kod nas, a i u svetu utiče na to i samim tim prodavci, govorimo o starim stanovima, nemaju osećaj da je ekonomska kriza i da je čak ceo svet u krizi”, navodi Nešković. Zanimljivo je da je u Beogradu čak 86 odsto prodatih nekretnina neuknjiženo. Osim u prigradskim naseljima, u prestonici nije moguće kupiti stan za manje od 2.000 evra po kvadratnom metru, a u centralnim gradskim opštinama najniža cena je 2.500 evra. „Uglavnom, ljudi koji prodaju, oglašavaju po nerealno visokim cenama, neshvatajući da se tržište apsolutno promenilo. Pričamo sa njima i utičemo na to da, ukoliko žele da prodaju, ta korekcija mora da bude i te kako odrađena. Ta korekcija ide od pet, 10, 20 i 30 odsto čak niže, s obzirom na to koliku cenu su oni koji prodaju želeli da oglase“, rekla je Lazarevićeva.

Ove godine izdato je znatno manje dozvola za izgradnju i to će na ponudu uticati za godinu, dve. Manja ponuda po pravilu utiče na rast cena, a s druge strane, kad su cene visoke, manje je kupaca koji mogu da obezbede potrebna sredstva. Kada je reč o kirijama, one su pale posle dramatičnog skoka zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca, ali se nisu vratile na prethodni nivo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here