Globalno zagrevanje promeniće kvalitet i ukus piva

0
43

Naučnici upozoravaju da bi klimatske promene u svetu mogle da utiču na kvalitet i ukus piva. Do 2050. godine u Evropi će, prema istraživanjima, prinosi tradicionalnog aromatičnog hmelja pasti za 4 do 18 odsto. Proizvodnja hmeljnih kiselina, koje su ključne za aromatizovanje pašće za 20 do 31 odsto.

Prepoznatljiv gorak ukus piva nastaje od hmelja. Zbog klimatskih promena, pokazuju najnovija istraživanja, sastav ove biljke se menja. Topla, duga i suva leta dovešće do promene kvaliteta piva, ali i poskupljenja, jer takvi uslovi otežavaju uzgajanje hmelja, ključnog sastojka ovog pića. Sve je teže uzgajati kafu, čaj, grožđe za vino, hmelj za pivo na planeti koja je iz dana u dan sve toplija. Nova studija objavljena u jednom od naučnih časopisa, pokazala je da će suša i više temperature umanjiti kvalitet i količinu hmelja i aromatičnih biljaka koje pivu daju ukus. „Tokom proteklih decenija zabeležen je pad kvaliteta hmelja. Siguran sam da možemo pronaći način da uzgajamo ovu biljku koji će u budućnosti moći da izdrži promenljive klimatske uslove“, rekao je Miroslav Trnka sa Češke akademije nauka, jedan od autora nove studije. „Ako pogledamo mapu regiona gde se uzgaja hmelj, uočljivo je da je pojas prilično ograničen na određene geografske širine. Hmelju je potrebno mnogo sunčanih dana tokom godine. Potrebno je i nekoliko meseci malo hladnije klime, sa nekoliko meseci nižih temperatura. Zbog toga se hmelj obično gaji u uskom opsegu geografskih širina, kao što je centralna Evropa i severozapad Pacifika. Treba istaći da je hmelj osetljiv na svetlost“, rekao je Čak Skajpek iz Udruženja pivara u Sjedinjenim Državama. U Sjedinjenim Državama hmelj se uglavnom uzgaja u dolini Jakima, gde je vlažnost niska a uslovi su dobri za ovu izbirljivu biljku. Ovo su drugačiji uslovi nego u Evropi, postoji više infrastrukture za navodnjavanje, jer je to region sa malom količinom padavina.

Za „Karlsberg“ grupu u Kopenhagenu eksperimentisanje i prilagođavanje nisu novost, ali postoji osećaj hitnosti. Iako je industrija piva odustala od uzgoja hmelja ubrzo posle Drugog svetskog rata, Danci su poslednjih nekoliko godina ponovo uložili vreme, znanje i novac u istraživanja. Deo projekta je da se sekvencionira ceo genom hmelja, kako bi se bolje razumelo kako se usev može prilagoditi da bude otporniji u novim klimatskim uslovima. „Biće teško. Nauka i inovacije će nam pomoći da dođemo do nekih velikih otkrića i revolucija kako bismo se nosili sa ovim veoma ekstremnim vremenskim prilikama“, rekla je Brigit Skadhage, šef istraživačke laboratorije „Karlsberga“ i profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu. Ističe da je moguće uzgajati hmelj koji bi bio tolerantan na toplotu ili sušu. „Geni nam mogu pomoći da napravimo još robusnije biljke“, rekla je Brigit. „Bio bih iznenađen da nađemo rešenje jer su promene zaista složene. Možda je izazovniji deo jednačine ograničavanje globalnog zagrevanja“, istakao je Miroslav Trnka. Smanjenje proizvodnje hmelja najviše će se osetiti u Sloveniji, Portugaliji i Španiji. Autori studije su zaključili da će poljoprivrednici morati da nađu način kako da se prilagode novim klimatskim promenama. „Izvesno je da će suše u južnoj i srednjoj Evropi biti još intenzivnije, površine na kojima se uzgaja hmelj treba proširiti za 20 odsto, jer bi se na taj način bi se kompenzovali gubici zbog pada proizvodnje“, navedeno je u evropskom izveštaju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here