Grip – Simptomi, lečenje i trajanje infekcije

0
34

Sezona respiratornih infekcija se zahuktava, sve je više pacijenata koji traže pomoć lekara zbog visoke temperature, kašlja, bola u grlu i drugih simptoma. Gužve su u čekaonicama domova zdravlja, a posle potvrde prvog slučaja gripa tipa A (H3) u Srbiji početkom meseca, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je epidemiološke karakteristike te infekcije.

Grip predstavlja akutnu respiratornu infekciju uzrokovanu virusima influence, koji cirkulišu u svim delovima sveta. Postoje četiri tipa virusa koji uzrokuju sezonski grip: tip A, B, C i D. Virusi gripa tip A i B dovode do epidemijskog javljanja ove bolesti svake sezone, stoji na zvaničnom sajtu „Batuta“.  Trenutno u humanoj populaciji cirkulišu podtipovi gripa A(H1N1) i A(H3N2). Kako navode u „Batutu“, sezonski grip karakteriše iznenadni početak povišene temperature, kašalj (obično suvi), glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, malaksalost, bol u grlu, curenje iz nosa. Kašalj može biti težak i trajati dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija. Oboljenje može varirati od blage do teške forme bolesti, pa i smrtnog ishoda. Hospitalizacije i smrtni ishodi se najčešće registruju kod osoba koje su u povećanom riziku. Svake godine se širom sveta registruje od tri do pet miliona slučajeva obolelih od teških formi bolesti i od 290.000 do 650.000 smrtnih ishoda.

Od gripa mogu da obole osobe u svim uzrasnim grupama. U posebnom riziku od komplikacija su osobe starije od 65 godina života, mala deca, osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja bez obzira na uzrast, osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice. Virus gripa se lako prenosi sa zaražene na osetljivu osobu kapljičnim putem, direktnim kontaktom, kao i indirektnim kontaktom preko sveže kontaminiranih predmeta. Do brzog prenošenja virusa najčešće dolazi u uslovima kolektivnog boravka ili smeštaja, kao što su škole, vrtići, domovi za stara lica. Do razvoja simptoma dolazi najčešće nakon dva dana od izlaganja virusu, odnosno period inkubacije može da varira u rasponu od jednog do četiri dana.

Većina slučajeva gripa, kako se navodi na sajtu „Batuta“, se tokom epidemijskog perioda dijagnostikuje na osnovu kliničke slike. Međutim, tokom perioda niske aktivnosti virusa gripa, kao i van epidemijskog perioda, infekcije drugim respiratornim virusima kao što su rinovirusi, respiratorni sincicijalni virusi, parainfluenca i adenovirusi mogu takođe imati kliničku sliku oboljenja sličnih gripu, što može otežati diferencijalnu dijagnozu gripa od drugih respiratornih patogena. Osobe koje ne pripadaju grupama koje su u povećanom riziku da obole od teških formi bolesti ili komplikacija leče se simptomatski, a savet je da ukoliko imaju simptome ostanu kod kuće kako bi se smanjio rizik od daljeg prenošenja infekcije. Terapija je zasnovana na ublažavanju simptoma gripa, korišćenjem analgetika, lekova za sniženje povišene temperature, neophodna je nadoknada tečnosti i mirovanje. Antivirusna terapija se ne preporučuje bez konsultacije sa ordinirajućim lekarom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here