Sedam do osam odsto manje voća nego godinu ranije

0
38

Mada još nema zvaničnih podataka o tome koliko smo imali voća tokom sezone 2019.g., profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović je rekao da ga je bilo sedam do osam odsto manje nego godinu ranije.

On procenjuje da ćemo od izvoza ostvariti do šest stotina trideset miliona dolara. U jesenjim mesecima  2019. godine izvoz jabuka bio je povećan petnaest odsto, čak dva i po puta porasla je potražnja na stranim tržištima za kajsijama, a između trideset i četrdeset odsto više su se tražile višnje, i to ne samo industrijske već i sveže, što ukazuje na to da u jabuke, kajsije i višnje vredi ulagati.

Jabuka smo u 2019. godini, imali četiri stotine hiljada tona, a kajsija trideset pet hiljada tona. Prema njegovim rečima, sezona 2019. bila je loša za trešnje zbog čestih kiša tokom aprila i maja, usled čega je rod popucao. Osim trešanja, profesor Keserović je rekao da su nam i breskve podbacile zbog gljivične bolesti.On je naglasio da nam nedostaju kruške, dunje i orasi, koji se mogu gajiti oko Fruške gore, na Telečkoj i Titelskoj visoravni, ali i kod tog voća treba koristiti sorte otporne na niske temperature.                                                                                                                                            Naše maline i dalje su tražene u svetu i nalaze se među deset domaćih proizvoda koji imaju kupce van zemlje, ali se pokazalo da one nisu za niziju, već da ih treba gajiti u centralnim delovima zemlje, pa vojvođanskim voćarima preporučuje jagode, navodeći da je potrebno informisati se o tome šta saditi prilikom podizanja novih plantaža.

Pokazalo se da voćari koji imaju velike površine jabučnjaka odlično privređuju i direktnim izvozom jabuka snabdevaju čak i kupce u Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama, dok mali proizvođači nemaju direktne izvoznike već jabuke na inotržište prodaju putem posrednika, koji spuštaju cenu proizvoda te nemaju odgovarajuću zaradu pa im je pomoć države neophodna.

Država bi trebalo prvenstveno da pomogne u delu koji se odnosi na ukidanje Uredbe o izvozu voća koje, po tom dokumentu, mogu prodavati na inotržište preduzetnici koji imaju hladnjače od pet stotina tona zapremine. Tim propisom ugašen je posao velikog broja manjih trgovaca voća na stranim tržištima i doprineo je da domaći voćari, između ostalog, dugo čekaju dok ne skupe dovoljnu količinu voća za punu hladnjaču.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here