Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.
Sedmog jula se obeležava rođenje svetog Jovana Preteče ili Ivanjdan i praznuju ga Srpska pravoslavna crkva i vernici. Prema hrišćanskom učenju, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve. Crkva slavi tri sveta začeća: Bogorodice, Hrista i Jovana Preteče. Od petnaest velikih praznika u godini, sedam je u slavu Hrista, pet pripada Bogorodici, dva svetom Jovanu i jedan apostolima.
Od rane mladosti sveti Jovan je čeznuo za usamljeničkim životom. Zato se, kad je stasao, odvažio da ode u pustinju u predele oko donjeg toka reke Jordana da bi se u samoći predao svojoj misiji: najavljivanju Hristovog dolaska. Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. Među nizom starih srpskih običaja na ovaj dan izdvaja se branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Devojke na današnji dan svaka u svoj venac upliću i po jednu crvenu ružu.
Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja. U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak se u vinograd ne ulazi ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Na ikonama sveti Jovan je predstavljen kako krštava Isusa u Jordanu ili kako stoji i desnom rukom pokazuje nebo dok u levoj drži dugi štap s krstom na vrhu, preko koga stoji traka sa rečima “Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko”.
