Ovogodišnja prolećna setva

0
31

Tek smo stigli do druge polovine februara, a o prolećnoj setvi se već uveliko priča iako nas do najvažnijeg posla u godini deli još dva meseca.

Za razliku od ranijih godina, kada se setva spominjala neposredno pre nego što treba da počne, ove zime se već prave kalkulacije koliko će koštati, prevenstveno setva kukuruza, koji je najzastupljeniji na oranicama i da li će biti dovoljno semena, odnosno da li su već obezbeđene dovoljne količine na tržištu.Mada nema povoda za brigu jer će setva biti otprilike kao i lanjska – i u pogledu troškova i obezbeđenja dovoljne količine semena, prilike na tržištu sada su drugačije u odnosu na prošlu godinu, a to je i podstaklo priču o setvi ranije nego uobičajeno. Tokom jeseni i zime cene žitarica bile su daleko veće nego prošle godine, a naša zemlja potpisala je sporazum s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta o izvozu kukuruza. Prošlesedmice na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram kukuruza koštao je 22 dinara, soje 59,5 dinara, a pšenice 23,5 dinara, bez PDV.  Mađutim, to neće dovesti da povećanja površina na kojima će biti posejane ratarske kulture u odnosu na lane i preklane – zapravo malo šta će se promeniti jer će biti posejane površine u približno istom obimu, s malim, gotovo zanemarljivim odstupanjima. Nemamo oranica na kojima bi se širila setva jer su posebno u Vojvodini sve obradive površine već iskorišćene, a ukoliko i ima slobodnih parcela, to su njive lošijeg kvaliteta.

U udruženju Žita Srbije smatraju da će kukuruz biti posejan kao i u prošle godine, na oko 970.000 hektara i da sadašnja dobra cena kukuruza neće doprineti da se poljoprivrednici previše okrenu toj poljoprivrednoj kulturi, zapostavljajući ostale. Za takva očekivanja, opravdanje se nalazi u činjenici što je jesenas, kao i prošle jeseni, pšenice posejana na približno 600.000 hektara, mada je cena žita bila znatno viša nego tokom žetve i kasnije tokom zime i proleća. Ukoliko bi se samo za 100.000 hektara povećala setva kukuruza to bi za trećinu umanjilo površine pod sojom i suncokretom. Procenjuje se da bi jedino moglo biti manje posejano suncokreta, pa bi uljari uoči setve trebalo da povedu računa o svojim potrebama, da sklope ugovore s poljoprivrednicima i unapred dogovore otkupnu cenu novog roda. I poljoprivrednici kažu da neće ništa veliko menjati u setvenoj strukturi već će, kao i ranije sejati i kukuruz i soju i suncokret.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here