Zelena salata obiluje brojnim vitaminima i mineralima i nezaobilazni je sastojak obrok salata, kao i onih vitaminskih. Omiljena je kod povrtara, koji je seju i po više puta godišnje.
Zelena salata zauzima naročito veliki procenat u odnosu na gajenje drugih povrtarskih kultura kada je reč o zaštićenom prostoru. Ono što proizvođače opredeljuje za gajenje salate je činjenica da salatu nije teško gajiti, jer ima skromne zahteve i prema agroekološkim, i prema proizvodnim uslovima. Takođe, salata ima kratku vegetaciju, pa je moguće odgajiti nekoliko ciklusa tokom godine. Pri povoljnim uslovima seme klija i niče za 2-4 dana, a maksimum rasta dostiže za 45-55 dana. Salata je i dobar predusev za mnoge povrtarske vrste. Što se tiče temperaturnih uslova za gajenje bitno je napomenuti to da su optimalne temperature za klijanje 15-20 stepeni Celzijusa.
Prilikom gajenja ozime salate bitno je ispoštovati rokove setve i sadnje u zavisnosti od načina gajenja. Ukoliko se salata gaji u plastenicima i tunelima bez grejanja setvu salate treba obaviti u poslednjoj dekadi avgusta, a sadnju obaviti nakon 25 dana. Ukoliko postoji mogućnost za zagrevanje plastenika ili staklenika setva semena se obavlja od 5. do 10. septembra ili od 10 – 25. septembra, a sadnja od 5. do 10. oktobra ili od 25. novembra do 15. decembra.
Setva semena može da se obavlja u kontejnere, kocke ili gajbice. Mnogi proizvođači se odlučuju za setvu u kontejnere, što podrazumeva setvu svakog semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Najmanje se preporučuje setva u gajbice, jer prilikom rasađivanja dolazi do oštećenja korena. Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sa dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura, kako rasad ne bi pretrpeo stres prilikom iznošenja na stalno mesto. Što se tiče razmaka sadnje salata se sadi na rastojanje 25×25-30 centimetara ako su krupnije sorte, dok se sitnije sorte sade na 20×25 centimetara. Prilikom izbora sorte za jesenju setvu treba izabrati one koje su otporne na niske temperature.
Za uspešno gajenje salate preporučuje se primena malč folija, što je većina poljoprivrednih proizvođača uvela u svoju proizvodnu praksu. Preporučuju se tamne malč folije, koje se mogu koristiti za nekoliko ciklusa salate, širine 1-1,4 metara i debljine maksimalno do 0,025 milimetara. Postavljanje folija je veoma bitno iz razloga sprečavanja pojave korova, smanjenja isparavanja vode sa površine zemljišta, kao i sa aspekta dobijanja čistih i zdravih glavica. Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate. Jesenja salata, u zavisnosti od vremena setve, bere se od kraja decembra do početka februara. U tom periodu cena salate je visoka, pa se zato poljoprivrednici odlučuju za njeno gajenje u ovom roku setve, kako bi ostvarili dobar prihod i značajna sredstva za ulaganje u prolećnu proizvodnju.
