Proizvodnja paradajza u plastenicima

0
74

Za uspešnu proizvodnju paradajza u plastenicima sem pogodnog zemljišta i optimalne temperature od presudnog značaja je i korišćenje dobro odnegovanog kvalitetnog rasada. U plastenicima prednost treba dati visokim sortama dok pri gajenju paradajza u tunelima prednost treba dati determinantnim i poludeterminantnim sortama.

Paradajz je jednogodišnja biljna vrsta, bogata mineralnim materijama i vitaminom C. Vodi poreklo iz toplih predela Južne Amerike i stoga su njegove potrebe prema toploti veoma izražene. Za rast i razvoj paradajza značajna je i temperatura zemljišta, a optimalna je 20-25 C.  Temperature više od 32 C i nedostatak svetlosti izazivaju opadanje cvetova.

Kod paradajza od nicanja do početka cvetanja protekne 50-75 dana, od masovnog cvetanja do obrazovanja plodova 5-6 dana, od cvetanja do zrenja 40-50 dana, a već za 4-6 dana nastupa masivno zrenje plodova. To znači da od nicanja do prve berbe protekne 110-130 dana.

Rokovi sadnje uslovljeni su vrstom zaštićenog prostora i mogućnostima zagrevanja. Za uspeh proizvodnje u plastenicima od presudnog značaja je korišćene dobro odnegovanog kvalitetnog rasada. Kvalitetan rasad paradajza u momentu sadnje treba da ima sledeće karakteristike: stablo visine 20-30cm i debljine 8-10 mm; 6-8 krupnih tamnozelenih listova; nadzemnu masu od 6-8 g sa formiranim pupoljcima ili cvetovima u prvoj cvasti i suvom materijom nadzemnih delova od 11-13%.

Paradajz se može rasađivati pri starosti rasada od 30-80 dana. Rasad visokih sorti rasađuje se na razmak 80×40 cm a niskih na 60-70×30 cm. S obzirom na to da se u ovoj proizvodnji najčešće koristi saksijski rasad, sadnja treba da je nešto dublja jer se time forsira rast adventivnih korenova, a time i intezivnija dopunska ishrana. Odmah nakon sadnje svaku biljku treba dobro zaliti sa 2-3 litre vode. Posle sadnje (7-10 dana), kada počne intezivno ukorenjavanje, prihranjuje se (20-30g po m2 NPK đubriva) i okopava. U fazi obrazovanja plodova prihranjuje se drugi put, a zatim se posle svake berbe, folijarno prihranjuje.

Pri gajenju paradajza u prostoru zaštićenom plastikom veoma je bitan pravilan izbor sorti i hibrida. U plastenicima prednost treba dati visokim sortama (indeterminantnim sortama), dok pri gajenju paradajza u tunelima prednost treba dati determinantnim i poludeterminantnim sortama. Prema krupnoći ploda ima sorti mase ploda od 200g do sitnih trešnjolikih mase 10-15g, i boje od ljubičaste, preko crvene i narandžaste do žute.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here