Veliki petak, dan kada je Isus Hristos umro

0
18

Za hrišćane koji poštuju julijanski kalendar danas je Veliki petak, dan kada je po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Prema predanju, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, Isus je rekao: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade”.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije, a pripisuju mu se i posebna svojstva-lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevandjelja o dogadjajima u dane Stradanja. Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Prema verovanju starijih ljudi, ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.

Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskrsenja koje pravoslavna crkva ove godine slavi u nedelju, 24. aprila.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here