Sadnja rane paprike daje veći prihod

0
36

Rana berba daje najveći prihod, a sadnja rane paprike će to i omogućiti. Paprika se u našim uslovima uglavnom proizvodi iz rasada.

Proizvodnjom preko rasada produžava se vegetacija, povećava se broj berbi, a time i ukupan prinos. Obezbeđuje se i ranije pristizanje što je veoma značajno. U proizvodnji rasada je veoma bitno da se proizvede kvalitetan rasad jer je dokazano da od kvaliteta rasada kod paprike u velikoj meri zavisi ukupna produkcija biljke, pa i sam prinos. Rasad paprike se proizvodi u različitim vrstama zaštićenog prostora kao što su tople leje razne vrste plasteničkih tunela, plastenici i staklenici. Bez obzira na vrstu zaštićenog prostora za ranu i srednje ranu proizvodnju neophodno je obezbeđenje dopunskog zagrevanja dok je za kasnu proizvodnju paprike rasad moguće proizvesti bez dopunskog zagrevanja.

Rana proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom preko pikiranog rasada sa setvom krajem januara ili početkom februara i rasađivanjem krajem aprila i početkom maja. Prva berba iz rane proizvodnje može se obezbediti krajem juna i početkom jula. Srednje rana proizvodnja paprike u našim uslovima je i najrasprostranjenija i obezbeđuje se setvom u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora sa dopunskim zagrevanjem. Proizvodnja rasada za ovaj rok odvija se obično bez pikiranja sa setvom u martu, rasađivanjem u maju a prvi plodovi se beru krajem jula i početkom avgusta.

Kasna proizvodnja paprike obezbeđuje se proizvodnjom rasada u zaštićenom prostoru bez zagrevanja. Pri kasnoj proizvodnji iz rasada setva se obavlja krajem marta i početkom aprila, rasađivanje krajem maja i početkom juna i prva berba pristiže krajem avgusta i početkom septembra. Proizvodnja rasada za ranu proizvodnju paprike je dosta skupa, a i zbog pikiranja koje se kod rane proizvodnje izvodi ona se kod nas takoreći i ne primenjuje. Nega rasada se sastoji u redovnom zalivanju, zaštiti od bolesti, prihranjivanju i kaljenju rasada. Kod zalivanja rasada neophodno je voditi računa o temperaturi vode koja treba da je približno optimalnim zahtevima ove boljne vrste. Zalivati ne treba često, nego ređe i sa većom količinom vode. Zaštitu treba obavljati svakih sedam dana i to fungicidima koje treba kombinovati tako da ima i bakarnih preparata radi suzbijanja bakterioza.

Prihranjivanje se može kombinovati sa zaštitom od bolesti i to fertikarom ili nekim drugim kompleksnim đubrivom za folijarnu prihranu dva puta u fazi 2 i 4 stalna lista. Od momenta nicanja do rasađivanja ne treba da prođe više od 50-60 dana. To znači da normalno razvijen rasad za rasađivanje sa 6 stalnih listova treba da se dobije za što kraće vrema. U proizvodnji rasada veoma je bitno i kaljenje biljaka koje počinje sedam dana pre sadnje. Tada se biljke slabije navodnjavaju, a zaštićeni prostor se intezivnije provetrava, po mogućnosti otkriva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here